Italijanski turizam će doživeti značajan rast tokom godine Jubileja, koja se očekuje da privuče još više posetilaca. Italija, sa svojom bogatom istorijom, prelepim gradovima i netaknutom prirodom, uvek je bila popularna destinacija za turiste. Ipak, masovni turizam donosi i određene probleme, posebno kada je reč o pristupačnosti stanovanja za lokalno stanovništvo.
U prošloj godini, vlasti su usvojile niz zakona s ciljem zaštite kvaliteta života Italijana, a oni koji planiraju putovanje u Italiju 2025. godine trebaju biti svesni nekih važnih promena. Jedna od najznačajnijih promena tiče se Airbnb smeštaja, gde je uvedena obaveza da se vlasnici smeštaja lično sastanu sa gostima kako bi proverili njihove identifikacione dokumente. Ova mera je uvedena kao odgovor na porast kratkoročnog najma koji je doveo do smanjenja dostupnosti jeftinog stanovanja.
Sistem automatskog ulaska u smeštaj, koji je uz pomoć šifrovanih kutija omogućavao putnicima samostalni pristup, postao je simbol problema koji je ovaj oblik turizma izazvao. U popularnim gradovima kao što su Firenca, Rim i Milano, aktivisti su protestovali sabotirajući ove kutije, a vlada je reagovala zabranom ove tehnologije zbog brige o sigurnosti.
Još jedan izazov s kojim se suočava italijanski turizam je prekomerni broj posetilaca u Veneciji, gde je broj turista značajno premašio kapacitet grada. U 2024. godini, uvedena je taksa od pet evra za dnevne posete, a ovim merama se pokušava smanjiti gužva i poboljšati kvalitet života lokalnog stanovništva. Ove godine, taksa će se primenjivati od petka do nedelje, kao i za vreme praznika, ukupno 54 dana.
Osim toga, za posetioce koji rezervišu u poslednjem trenutku, taksa će se udvostručiti na 10 evra, kako bi se podstaklo planiranje unapred i smanjile gužve. Ove mere imaju za cilj da turizam postane održiviji i da se poboljša kvalitet života lokalnog stanovništva.
Venecija nije jedini grad koji se suočava sa problemima prekomernog turizma. U Rimu, taksa za noćenje varira od 3 do 7 evra, dok je u Milanu između 2 i 5 evra. Takođe, na nacionalnom nivou, razmatra se uvođenje nove turističke takse koja bi mogla iznositi do 25 evra po noći za najskuplje hotele. Ova taksa bi trebala da pomogne u finansiranju lokalnih usluga i očuvanju infrastrukture.
Kako bi se smanjile gužve na popularnim istorijskim lokalitetima, kao što su Koloseum i Pompeji, uvedeni su limiti na broj posetilaca. Koloseum je postavio limit od 3.000 posetilaca u jednom trenutku, dok su Pompeji odredili dnevni limit na 20.000 posetilaca. Ove mere su neophodne kako bi se očuvala ova značajna mesta i omogućilo uživanje u njima bez prekomernih gužvi.
Italijanska prestonica, Rim, koja godišnje prima u proseku 35 miliona posetilaca, planira da uvede sistem karata za popularne atrakcije kako bi smanjila gužve i olakšala pristup posetiocima. Očekuje se da će Jubilej 2025. godine privući još više turista, što dodatno naglašava potrebu za održivim pristupom turizmu.
U zaključku, Italija se suočava s izazovima koje donosi masovni turizam, ali istovremeno preduzima korake ka očuvanju svoje kulturne baštine i poboljšanju kvaliteta života lokalnog stanovništva. Ove promene će oblikovati turizam u Italiji u narednim godinama, a sve u cilju održivog razvoja i očuvanja „la dolce vita“.
