Prema rečima Saše Nešića, diplomiranog inženjera i stručnjaka za proizvodnju i izvoz jagodičastog voća, proizvodnja organske maline u Rađevini je u poslednjih deset godina doživela značajan pad. Ova informacija potvrđuje zabrinutost među voćarima u ovom delu Srbije, koji se suočavaju sa sve većim izazovima u gajenju maline.
Nešić ističe da saveti koje voćari dobijaju da se preorijentišu na organsku proizvodnju nisu uvek u njihovom najboljem interesu. „Oni koji upućuju voćare da gaje organsku malinu u krupanjskom kraju, nisu im ni prijatelji, ni blagonakloni“, naglašava on. Prema njegovim rečima, da je organska proizvodnja isplativa, voćari iz poznatih malinarskih regija poput Arilja i Ivanjice bi to već primenili.
Iako je proizvodnja organske maline samo 20% skuplja od drugih sorti, Nešić ukazuje na to da je njena otpornost na bolesti i štetočine znatno niža. To dovodi do kraćeg životnog veka zasada i slabijeg roda, što može imati negativne posledice po voćare. „U Rađevini smo nekada imali oko pet hiljada tona maline, a sada jedva dostignemo hiljadu tona. Nije isto kada je rod pet ili 15 tona. Količina je važna, a berićet kod organske maline je mnogo manji“, objašnjava Nešić.
Osim smanjenja prinosa, voćari se suočavaju i sa zahtevima otkupljivača koji traže savršenstvo, često dovodeći voćare u teške situacije. „Često, kako se kaže u narodu, ‘ćar pojede vajdu’“, naglašava Nešić, ukazujući na to koliko je važno da voćari razumeju tržišne zahteve i prilagođavaju se njima.
Nešić ne spori značaj organske proizvodnje, ali smatra da trenutni trendovi mogu biti štetni po malinare. „Moraju shvatiti da je važno prilagoditi se realnosti tržišta kako bi preživeli“, dodaje. On predviđa da će početna cena maline u ovoj godini biti između 350 i 400 dinara.
Preporučuje voćarima da se pridržavaju odgovarajuće agrotehnike i pažljivo biraju otkupljivače. „Važno je da se o voću vodi računa i da se biraju otkupljivači u koje imaju poverenje, a ne oni koji su samo avanturisti u ovom poslu“, naglašava Nešić.
S obzirom na sve ove izazove, voćari u Rađevini i okolnim oblastima moraju biti spremni da se prilagode i promene pristup proizvodnji. Povećanje znanja o tržištu, primena odgovarajućih metoda gajenja i izbor pouzdanih partnera za otkup mogu biti ključni za opstanak i prosperitet voćara u ovom regionu.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je potrebno preispitati trenutne prakse i strategije u proizvodnji malina. Samo kroz zajednički rad i razmenu znanja, voćari mogu pronaći načine da unaprede svoju proizvodnju i osiguraju bolju budućnost za svoje porodice i zajednice.
Na kraju, Nešić poziva sve voćare da se osveste i prepoznaju značaj prilagođavanja tržišnim uslovima, kako bi izbegli daljnje smanjenje prinosa i problema sa otkupom. „Što pre shvate biće im bolje“, zaključuje on, naglašavajući da je to ključno za opstanak malinarstva u Rađevini.
