Cena „žive vage“ tovljenika svinja u Srbiji već duže vreme je ispod troškova proizvodnje, što predstavlja ozbiljan problem za male i srednje farmere. Ova situacija izaziva gubitke, ali se mnogi stočari ne predaju i nastavljaju sa tovom. Kako bi smanjili gubitke, stočari traže dozvolu za uvoz prasadi iz Danske, gde su troškovi proizvodnje niži. Prema rečima Bore Šuljmanaca, proizvođača iz Laćarka, svinje u Evropi su znatno jeftinije, a to dovodi do problema kada klaničari ne žele da otkupljuju domaće tovljenike, jer mogu da uvezu svinjetinu po povoljnijim cenama i ostvare profit.
Ministarstvo poljoprivrede je zabranilo uvoz stoke zbog pojave zarazne virusne bolesti slinavke i šapa u Nemačkoj. Pre zabrane, domaći farmeri su mogli da nabavljaju prasad od 30 kilograma iz Danske po cenama od 8.000 do 9.000 dinara. Sada, kada je uvoz zabranjen, cena žive mere prasadi u Srbiji iznosi 450 dinara po kilogramu bez PDV-a, što dodatno otežava konkurenciju na stranom tržištu.
Zoran Matijević, iz Industrije mesa Matijević, najvećeg proizvođača mesa u Srbiji, naglašava da sa trenutnom cenom žive vage od 170 dinara bez PDV-a, odnosno 187 dinara sa PDV-om, mogu opstati samo farmeri sa dobrom genetikom svinja i zaokruženim procesom proizvodnje. Ostali farmeri se suočavaju sa ozbiljnim finansijskim problemima i ne mogu da izdrže na tržištu.
Jedan od predloga za rešavanje problema je dozvola za uvoz genetski modifikovane sojine sačme, koja je jeftinija od prirodne i nije utvrđeno da je štetna za ljudsko zdravlje. Matijević ističe da svinje u Španiji, odakle dolazi većina svinjetine na domaće tržište, jedu genetski modifikovanu sojinu sačmu, pa nema razloga da se ona ne koristi i u domaćem tovu.
Domaći stočari se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući rastuće troškove hrane i proizvodnje, što dodatno pogoršava situaciju. Uvođenje genetski modifikovane hrane može biti jedan od načina da se smanje troškovi ishrane tovljenika i poveća konkurentnost na tržištu. Međutim, postoji i strah od reakcije potrošača na genetski modifikovane proizvode, što može uticati na prodaju.
Osim toga, farmeri se suočavaju s problemima u vezi sa otkupom. Kako klaničari sve više uvoze svinjetinu iz inostranstva, domaći proizvođači se nalaze u nezavidnoj poziciji. U skladu s tim, potrebno je pronaći rešenja koja će omogućiti domaćim farmerima da budu konkurentni i da ne gube tržišni udeo.
U ovom trenutku, situacija u domaćem svinjogojstvu zahteva hitnu reakciju i podršku od strane države. Ako se ne pronađu rešenja, može doći do ozbiljnih gubitaka na tržištu i gubitka interesa za stočarstvo u Srbiji. Poljoprivredna politika mora biti usmerena ka očuvanju domaće proizvodnje, a to uključuje i pružanje podrške malim i srednjim farmerima koji su najviše pogođeni trenutnim stanjem na tržištu.
Uzimajući u obzir sve navedene probleme i izazove, jasno je da su potrebne hitne mere kako bi se zaštitili domaći farmeri i osigurao opstanak svinjogojstva u Srbiji. Samo kroz saradnju između farmera, klaničara i državnih institucija može se naći rešenje koje će omogućiti održiv razvoj ovog sektora.
