Prošle godine na Zlatiboru zasađeno je osamsto sadnica belog bora kako bi služile kao podloga za kalemljenje zlatnog bora, retke vrste koja u Srbiji ima samo četiri primerka. Ovaj projekat ima za cilj očuvanje i promovisanje zlatnog bora, koji je autentični simbol Zlatibora, planine koja je po njemu i dobila ime. Zlatni bor je podvrsta belog bora sa zlatno-žutim iglicama, a njegovo očuvanje je ključno za biodiverzitet ovog područja.
U susret proleću, počelo je kalemljenje sadnica, koje organizuje udruženje „Discover Serbia“ uz podršku Kancelarije Evropske unije u Srbiji i Šumarskog fakulteta u Beogradu. Ovaj proces je veoma važan jer će omogućiti da se zlatni bor uspešno razmnoži u prirodnom okruženju. Uroš Nešević, inženjer šumarstva zaposlen u Parku prirode „Zlatibor“, ističe da je kalemljenje najefikasniji način za očuvanje ove retke vrste.
„Plemke, odnosno kaleme smo uzimali dosta ranije, dok je vegetacija mirovala, a sada je idealno vreme za kalemljenje“, objašnjava Nešević. Sadnice predviđene za kalemljenje postepeno će dobijati svoju „zlatnu krunu“, čime se smanjuje mogućnost oštećenja matičnog drveta s kog se uzimaju plemke. Ova metoda je slična kalemljenju voćarskih vrsta, ali je ovde prilagođena specifičnostima zlatnog bora.
Zlatni bor je retka promena na belom boru koju je prvi put zabeležio šumarski inženjer Salih Omanović 1927. godine. Prvo kalemljenje zlatnog bora otpočeo je dr Mihailo Tošić 1994. godine. Nažalost, poslednje originalno stablo zlatnog bora sačuvalo se u zlatiborskom selu Negbina, ali je stradalo pod teretom snega kada ga je jak severac polomio. Ipak, njegovi kalemi mogu se videti u dvorištima nekih ustanova na Zlatiboru i u Čajetini.
Kalemljenje zlatnog bora odvijaće se na više lokaliteta na Zlatiboru, uključujući dvorišta Šumske uprave, Turističke organizacije, kao i pored nekih hotela i ispod kabina zlatiborske gondole. Ovaj projekat ne samo da će doprineti očuvanju retke vrste, već će i obogatiti turističku ponudu Zlatibora, čineći ga privlačnijim za posetioce.
Osim ekološkog značaja, ovaj projekat ima i edukativnu vrednost, jer će doprineti podizanju svesti građana o važnosti očuvanja prirode. Kroz različite aktivnosti i radionice, očekuje se da će se ljudi više angažovati na očuvanju biljnih i životinjskih vrsta koje su u opasnosti. U tom smislu, saradnja između lokalnih organizacija, obrazovnih institucija i međunarodnih partnera je ključna za uspeh ovakvih inicijativa.
Uroš Nešević napominje da će se u narednim mesecima pratiti proces kalemljenja kako bi se utvrdilo da li su se grančice „primile“. Ako sve prođe u najboljem redu, očekuje se da će zlatni bor postati deo pejzaža Zlatibora, čime će se osigurati njegov opstanak i razvoj u budućnosti.
Ova inicijativa takođe predstavlja primer kako se kroz zajednički rad i saradnju može doći do rešenja za očuvanje prirodnih resursa. S obzirom na to da se u poslednjih nekoliko godina sve više govori o klimatskim promenama i njihovom uticaju na prirodu, ovakvi projekti postaju još važniji.
U zaključku, projekat kalemljenja zlatnog bora na Zlatiboru predstavlja važan korak ka očuvanju biodiverziteta Srbije. Očekuje se da će ovaj proces doneti brojne koristi, ne samo za prirodu, već i za lokalnu zajednicu i turizam. U svetlu svih ovih činjenica, možemo se nadati da će Zlatibor postati još lepša i zelenija destinacija, koja će privući posetioce iz zemlje i sveta. Očuvanje retkih vrsta, kao što je zlatni bor, ključno je za očuvanje identiteta i prirodnog bogatstva ovog prelepog kraja.
