Viceguverner Narodne banke Srbije, Željko Jović, izjavio je da će inflacija u Srbiji, prema novoj projekciji, ostati unutar cilja od 3,0 odsto plus minus 1,5 odsto u naredne dve godine. Tokom predstavljanja februarskog izveštaja o inflaciji, Jović je napomenuo da bi međugodišnja inflacija na početku godine mogla dostići gornju granicu dozvoljenog odstupanja od cilja, ali se očekuje postepeno usporavanje do kraja godine.
Jović je istakao da će restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano smanjenje svetskih cena energenata značajno doprineti ovom trendu. Osim toga, dolazak nove poljoprivredne sezone u maju, pod uslovom da bude prosečna, može dovesti do sniženja cena voća i povrća, kao i smanjenja troškova u proizvodnji hrane. Projektovano kretanje realnih zarada, u skladu s rastom produktivnosti, takođe bi trebalo da utiče na usporavanje bazne inflacije, čime bi se ona približila ukupnoj inflaciji.
Jović je spomenuo i fenomen „čipflacije“, koji se sve više analizira širom sveta. Ovaj pojam se odnosi na situaciju gde cene jeftinijih brendova rastu brže od skupljih brendova istih proizvoda. Analiza NBS je pokazala da je između 2022. i 2024. godine kumulativni rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove. Takođe, razlika u cijenama između jeftinijih i skupljih brendova je bila izraženija tokom perioda sa najjačim inflatornim pritiscima.
Govoreći o ekonomskoj situaciji, Jović je naglasio da je Srbija zadržala visok stepen otpornosti uprkos složenim globalnim uslovima. U 2024. godini zabeležen je rekordni priliv stranih direktnih investicija od 5,2 milijarde evra, kao i rekordni kapitalni izdaci države od oko šest milijardi evra. Čak i uz punu realizaciju planiranih kapitalnih izdataka, fiskalni deficit je iznosio samo dva odsto BDP-a, što je doprinelo opadajućem trendu javnog duga. Devizne rezerve su takođe na rekordnom nivou.
Jović je istakao da su analize pokazale poboljšanje u distribuciji međugodišnjeg rasta potrošačkih cena u 2024. godini u odnosu na prethodnu. Smanjeno je učešće proizvoda i usluga unutar potrošačke korpe koje su beležile dvocifreni međugodišnji rast, dok je povećan procenat proizvoda i usluga koje nisu poskupile.
U januaru 2025. godine, potrošačke cene su porasle za 4,6 odsto u odnosu na januar prethodne godine, dok je međugodišnja inflacija u decembru 2024. iznosila 4,3 odsto. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje su u januaru 2025. godine, u poređenju sa decembrom 2024. godine, porasle u proseku za 0,6 odsto.
Analizirajući rast cena po glavnim grupama proizvoda i usluga, zabeležen je rast cena u grupama komunikacije (1,3 odsto), transporta (1,2 odsto), rekreacije i kulture (0,7 odsto), kao i u grupama hrane i bezalkoholnih pića i stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva (za po 0,6 odsto). Rast cena je takođe zabeležen u grupama zdravlja (0,5 odsto), opreme za stan i tekućeg održavanja i restorana i hotela (za po 0,4 odsto). U grupama alkoholnih pića i duvana, kao i obrazovanja, cene su porasle za po 0,1 odsto, dok je u grupi odeće i obuće zabeležen pad cena od 0,6 odsto.
Ove informacije ukazuju na to da su ekonomski pokazatelji u Srbiji stabilni, ali da i dalje postoji potreba za praćenjem inflacije i prilagođavanjem monetarne politike. S obzirom na globalne ekonomske izazove, nastavak rasta i stabilizacija cena će biti od ključnog značaja za ekonomsku budućnost Srbije.
