Berri Vilmor i Sunita Vilijams, dva američka astronauta, trenutno su zarobljeni na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) i čekaju povratak na Zemlju. Nakon problema sa curenjem helijuma i potisnicima na letelici Starlajner, mislilo se da će se eventualno vratiti letelicom Crew Dragon kompanije SpaceX, ali tek 2025. godine. NASA i Boing još uvek razmatraju da li će dozvoliti povratak Starlajnerom ili će astronauti morati čekati na druge mogućnosti.
Šestomesečno odlaganje može predstavljati veliki izazov za astronaute, obzirom na ekstremne uslove u kojima se nalaze. Istraživanja su pokazala da čekanje pod stresom i nelagodom može izazvati osećaj dužeg trajanja vremena nego što zaista jeste. Za astronaute na ISS-u, kombinacija brige, ograničenih aktivnosti i smanjenog kontakta sa spoljnim svetom može učiniti da vreme protiče sporije nego što zaista jeste.
Uticaj vremena na ljudsku psihologiju i biologiju je tema kojom se bave Rut Ogden i Daniel Eduardo Vigo, naučnici koji trenutno sarađuju sa članovima posade na istraživačkim stanicama na Antarktiku. Istraživanja pokazuju da dugi periodi izolacije u ekstremnim okruženjima mogu promeniti percepciju vremena kod ljudi. Tokom polarne zime na Antarktiku, timovi provode mesecima u potpunoj tami, suočavajući se sa ekstremnim temperaturama i ograničenom komunikacijom sa spoljnim svetom.
Analize iskustava antarktičkih posada pokazuju da zauzetost složenim zadacima može pomoći da vreme brže prođe. Aktivnosti poput naučnih istraživanja mogu održati astronaute mentalno aktivnima tokom boravka na ISS-u. Iako neizvesnost oko povratka može biti izazovna, jasne informacije i komunikacija mogu pomoći ljudima da lakše podnesu vreme čekanja.
Život u ekstremnim okruženjima poput Antarktika ili ISS-a zahteva mentalnu snagu i sposobnost prilagođavanja neizvesnosti. Astronauti poput Berri Vilmora i Sinite Vilijamsa suočavaju se sa izazovima boravka u svemiru, ali uz podršku i jasne informacije mogu lakše podneti period čekanja na povratak na Zemlju.
