Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je na panel diskusiji u Evropskom parlamentu da projekat „Jadar“ nije samo rudarski poduhvat, već i test sposobnosti Evrope da deluje u skladu sa svojim dugoročnim strateškim interesima. On je naglasio potrebu za izgradnjom otpornog i održivog lanca vrednosti litijuma, kako bi se obezbedila zelena industrijska budućnost Evrope, umesto oslanjanja na strane dobavljače koji čine Evropu ranjivom na geopolitičke pritiske i ekonomsku stagnaciju.
Čadež je na svom LinkedIn profilu izložio svoja zapažanja o važnosti integracije Srbije i Zapadnog Balkana u evropsku tranziciju ka čistoj energiji, naglašavajući da se u ovom slučaju ne radi samo o rudarstvu, već o budućnosti Evrope. On je takođe ukazao na to da je neophodno da se litijum koji se iskopava u Srbiji prerađuje u zemlji, čime se stvara dodatna vrednost i jača domaća industrija.
U svom izlaganju, Čadež je naglasio da se debata o iskopavanju litijuma u Srbiji ne vrti samo oko ekoloških standarda ili ekonomskih koristi, već je prožeta politikom, emocijama i dezinformacijama koje dolaze od interesnih grupa „stare ekonomije“. On je postavio pitanje kako može Evropa da vodi zelenu industrijalizaciju i obezbedi stabilno snabdevanje litijumom, s obzirom na to da se gotovo sav litijum koji EU uvozi trenutno nalazi izvan kontinenta.
Srbija raspolaže trećim najvećim rezervama litijuma u Evropi i mogla bi da zadovolji do 90% potreba EU za ovim materijalom koji je ključan za proizvodnju baterija. Međutim, dok zemlje poput SAD-a i Kine aktivno rade na obezbeđivanju svojih resursa, Evropa pokazuje oklijevanje.
Evropska unija trenutno ima 19 litijumskih projekata u razvoju, ali je od njih samo nekoliko dobilo odobrenje. Čadež je ukazao na to da se u Portugalu, Nemačkoj i Francuskoj mogu primetiti slični obrasci dezinformacija koji dovode do odlaganja i strateške paralize.
On je predložio nove pristupe u diskusiji o litijumu, naglašavajući važnost uspostavljanja evropskog regulatornog okvira za održivi litijum. Preporučio je formiranje nezavisne radne grupe koja bi nadgledala ekološku i industrijsku usklađenost i osigurala transparentnost i odgovornost. Takođe, Srbija bi trebala biti uključena u Evropsku alijansu za sirovine kako bi se njen litijum tretirao kao strateški resurs.
Čadež je takođe istakao potrebu za ulaganjem u ceo lanac vrednosti litijuma, uključujući preradu i proizvodnju baterija, umesto da se fokusira isključivo na ekstrakciju. Na taj način bi se obezbedilo da Evropa kontroliše snabdevanje i preradu ovih ključnih resursa.
Pored toga, apelovao je na EU da se bori protiv dezinformacija koje se šire u kontekstu kritičnih sirovina, pozivajući na transparentnost i ekonomski monitoring kako bi se pratili dugoročni uticaji litijumskih projekata na BDP, otvaranje novih radnih mesta i industrijski razvoj.
Čadež je zaključio da je izbor jasno postavljen: Evropa može izgraditi otporan i održiv lanac vrednosti litijuma i obezbediti svoju zelenu industrijsku budućnost, ili će nastaviti da se oslanja na strane dobavljače, čime će se izložiti geopolitičkim rizicima i ekonomskim problemima. Kako je naveo, ovo nije samo izazov za Srbiju, već i za celu Evropu, koja mora odlučno delovati kako bi se integrisala u globalnu tranziciju ka čistoj energiji.
