Srbija se suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima, kako je istakao Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a, na Kopaonik biznis forumu. Prema podacima Svetske banke, Srbija ima jedan od najbržih padova stanovništva u svetu. Beriš je izneo da će potražnja za radnom snagom u Srbiji rasti, s trenutnih 125.000 radnika u 2024. godini na skoro 144.000 do 2026. godine. Ova potražnja najviše će se manifestovati u sektorima proizvodnje i IT-a, uz stalne potrebe u maloprodaji, veleprodaji i uslugama popravke automobila.
Izazov koji Srbija mora da prevaziđe nije samo u broju potrebnih radnika, već i u neusklađenosti između ponude i potražnje. Mlađa generacija sve više teži visokotehnološkim i digitalnim profesijama, dok interesovanje za tradicionalne proizvodne poslove opada, što otežava popunjavanje kritičnih pozicija. Beriš je naglasio da se trendovi na tržištu rada razvijaju brže nego ikad, što zahteva proaktivan pristup planiranju i obrazovanju. Na primer, potražnja za IT programerima je naglo porasla, ali je ubrzan razvoj veštačke inteligencije brzo promenio to tržište.
Da bi se efikasno upravljalo ovim brzim promenama, potrebno je gledati dugoročno, sa predviđanjima uticaja na tržište rada u narednih 10 do 20 godina. Beriš ističe da niska stopa fertiliteta, starenje radne snage i emigracija smanjuju broj mladih koji ulaze u radnu snagu, dok se broj penzionisanih povećava brže nego što Srbija može da nadoknadi. Emigracija takođe uzima visoko kvalifikovane talente, što dodatno pogoršava situaciju u ključnim industrijama.
Kako bi se prilagodila ovim izazovima, Srbija mora da pređe sa statičnih procena na dinamičke analize tržišta rada u realnom vremenu. Beriš je naglasio da UNDP radi sa Nacionalnom službom za zapošljavanje na razvoju naprednog sistema analize tržišta rada, koji će obezbediti kontinuirane uvide u trendove i potrebe za veštinama, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Milan Bosnić, dodao je da je radna neaktivnost u Srbiji veoma zanimljiv fenomen, koji se ne može posmatrati izolovano. Srbija ima jedne od najviših stopa neaktivnosti u Evropi, a razlog tome leži u kompleksnom sklopu problema. Bosnić je ukazao na to da mnogi mladi ljudi, koji bi trebali biti aktivni na tržištu rada, ostaju neaktivni i nemotivisani, dok s druge strane starije osobe, koje su takođe neaktivne, često nemaju prilike za povratak na tržište rada.
U poslednjih 20-30 godina, Srbija je doživela dve velike migracije, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Mnogi ljudi su pretrpeli prekid karijere i nisu se uspešno prilagodili novim uslovima, zbog čega se nalaze u situaciji neaktivnosti. Bosnić naglašava da je ključno raditi na motivaciji onih koji više od 20 godina nisu radili.
Pored toga, programi koji koriste veštačku inteligenciju za analizu trendova na tržištu rada su u razvoju. Uroš Živković iz organizacije „Tačka povratka“ ukazuje na to da promene u Srbiji nisu dovoljan razlog za povratak ljudi koji su emigrirali, kao ni promene u inostranstvu za odlazak. On naglašava važnost dijaloga različitih društvenih aktera i uklanjanja administrativnih prepreka kako bi se ljudima olakšao povratak ili reintegracija na tržište rada.
U svetlu ovih činjenica, jasno je da Srbija mora hitno delovati kako bi se suočila sa izazovima na tržištu rada i demografskim promenama. To zahteva sveobuhvatne strategije koje će obuhvatiti obrazovanje, motivaciju radne snage i prilagođavanje potrebama tržišta. Samo tako će Srbija moći da obezbedi stabilnu ekonomsku budućnost i zadrži mlade talente unutar zemlje.
