Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali održao je sastanak sa investitorima u Vašingtonu, u organizaciji „Bank of America“. Prema njegovim rečima, sastanak je bio značajan, ali nije bio lak zbog protesta i blokada u zemlji, koje negativno utiču na ekonomske rezultate i mogućnosti za nova ulaganja.
Mali je naglasio da su protesti smanjili prognoze rasta za Srbiju, koja je sada snižena sa 4,2 na 3,5 odsto. Ove promene utiču na povećanje plata i penzija, čime se smanjuje prostor za nove investicije. On je takođe rekao da je delegacija Srbije predstavila zemlju u pozitivnom svetlu na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, koje se održava u Vašingtonu.
Prema Malom, ekonomska politika koju Srbija sprovodi daje rezultate, a zemlja je jedan od retkih primera koji su uspeli da očuvaju makroekonomsku stabilnost uz visoke stope rasta. Tokom sastanka sa predsednikom Grupacije Svetske banke, Adžajem Bangom, razgovarano je o uticaju veštačke inteligencije na nova radna mesta i razvoju nuklearne energije. Mali je istakao da se sve više zemalja okreće nuklearnoj energiji kao održivom rešenju za energetske potrebe.
Mali je takođe govorio o važnosti razvoja poljoprivrede i uticaju novih američkih tarifa na globalni ekonomski rast. Prema njegovim rečima, trgovinski ratovi i povećanje carina usporavaju rast ekonomije, što vodi do nižih plata i penzija, čime se smanjuje životni standard građana. On je naglasio da su temelji srpske ekonomske politike čvrsti i da je Srbija jedna od tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi.
U Srbiji je javni dug 43,9 odsto u odnosu na BDP, dok je prosek evrozone 88-89 odsto. Mali je napomenuo da je Srbija zabeležila rast od 3,9 odsto u prošloj godini, dok je prosek rasta u Evropi bio samo 0,9 odsto. Za ovu godinu, očekuje se rast od najmanje 3,5 odsto u Srbiji, naspram 0,8 odsto u Evropi.
Ministar je istakao da Srbija investira u putnu infrastrukturu, zdravstvo, školstvo i energetiku, što doprinosi privlačenju stranih direktnih investicija. Prošle godine, Srbija je privukla rekordnih 5,2 milijarde evra stranih investicija. Mali je dodao da se u Srbiji zapošljava domaća radna snaga, što doprinosi rastu BDP-a.
Tokom sastanka, razgovarano je i o planovima za Ekspo 2027. godine u Beogradu. Mali je rekao da je većina zemalja pozvanih na Ekspo potvrdila svoje učešće, što predstavlja veliku priliku za Srbiju da se predstavi na međunarodnoj sceni. Prema njegovim rečima, Srbija će imati više učesnika nego što je imala Astana 2017. godine.
Na pitanje o ekonomskim politikama i pravcu u kojem će Srbija ići, Mali je naglasio da se oslanjaju na povećanje domaće tražnje i izvoz. On je rekao da će do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji preći 1.000 evra, dok je cilj da do 2027. godine dostigne 1.400 evra.
Mali je dodao da je važno da Srbija zadrži stabilnost i da ima dovoljno rezervi za suočavanje sa globalnim krizama. Takođe je rekao da će Srbija pronaći rešenje za američke carine koje utiču na zemlju, naglašavajući da su u toku analize i razgovori o ovom pitanju.
Ministar je istakao da je metodologija američke administracije u vezi sa trgovinskim deficitom sa Srbijom različita od srpske, te se radi na „mirror“ analizi kako bi se uskladile cifre. On je poručio da je Srbija stabilna i da ima kapacitete da se suoči sa izazovima koji dolaze. Mali se u Vašingtonu sastao sa investitorima zainteresovanim za ulaganje u Srbiju i učestvuje na prolećnom zasedanju MMF-a i Svetske banke.
