Svetska turistička organizacija UN (UNWTO) nedavno je objavila da su međunarodni turistički prihodi doživeli značajan porast tokom 2024. godine, dostigavši 1,6 biliona dolara (oko 1,54 biliona evra), što predstavlja povećanje od oko tri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Među zemljama sa najvećim rastom prihoda, Srbija se ističe sa impresivnim skokom od 98 odsto, svrstavajući se na peto mesto u svetu, odmah iza Kuvajta, El Salvadora i Saudijske Arabije. Ovi podaci naglašavaju Srbiju kao sve značajniju turističku destinaciju.
Podaci UNWTO-a pokazuju da je oko 1,4 milijarde ljudi putovalo u inostranstvo, dok su globalni turistički troškovi dostigli 1,9 biliona dolara (oko 1,84 biliona evra). To sugeriše da je svaki turist u proseku potrošio više od 1.000 dolara. U 2024. godini, Evropa je ostala najposećeniji kontinent sa 747 miliona posetilaca, dok su Azija i Pacifik privukli 316 miliona, Amerika 213 miliona, Bliski istok 95 miliona, a Afrika 74 miliona.
Francuska se, sa 100 miliona posetilaca, pozicionirala kao najposećenija zemlja sveta u 2024. godini. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić potvrdio je u razgovoru za Euronews Srbija da je u 2024. godini zabeležen porast broja turista za nekih 12 do 15 odsto. Iako statistike još uvek nisu konačne i ne uključuju posete tokom praznika, očekuje se da će devizni priliv u Srbiji biti blizu tri milijarde evra.
Seničić takođe napominje da se povećao i prosečan broj noćenja, koji je porastao sa 1,4 na 2,9 noćenja. Ovo je pokazatelj da se trend rasta nastavlja. Kada je reč o razlozima za povećanje broja turista, Seničić ističe da je to rezultat unapređenja sistema e-turista, koji omogućava bržu i lakšu prijavu turista. Takođe, veći broj registrovanih objekata doprinosi boljem prikupljanju podataka i bržem pristupu informacijama.
Iako se broj posetilaca povećava, Seničić naglašava da to nisu nužno „najpoželjniji turisti“, odnosno oni sa dubljim džepom. Takvi turisti traže posebne vrste usluga, a Srbija, iako ima dobar izbor hotela visokih kategorija, još uvek ne može da ponudi sadržaje koji privlače ovu grupu, poput šopinga i noćnog života. Struktura turista koji posećuju Srbiju najčešće se sastoji od ljudi srednje i više srednje klase, dok je privatni smeštaj popularniji među nižim slojevima.
Seničić napominje da prosečna potrošnja turista ostaje stabilna i da Srbija još nije pronašla model dodatnih usluga koje bi povećale ukupnu potrošnju. Takođe, očekuje se da će rast broja turista u jednom trenutku prestati, zbog čega je važno održavati godišnji broj posetilaca na dva do tri miliona kako bi se obezbedila trajnost destinacije.
Govoreći o turističkoj strategiji, Seničić ističe da je trenutna strategija istekla s početkom 2025. godine i da je potrebno usvojiti novu. Međutim, postavlja se pitanje da li je pametno planirati strategiju na deset godina, s obzirom na brze promene u tehnologiji i tržištu. Umesto toga, predlaže se usvajanje akcionih planova na kraće periode, tokom kojih će se pratiti postignuti ciljevi.
Seničić zaključuje da je Srbija postigla sjajan rezultat u turizmu, ali da se ne smeju uljuljkati. Budžeti za turizam moraju biti veći kako bi se održala vidljivost i konkurentnost na međunarodnom tržištu. „Sa malim budžetom smo postali vidljiviji, a sada kada smo vidljiviji, moramo da obezbedimo više novca da bismo ostali na ovom mestu,“ naglašava Seničić, pozivajući na proaktivan pristup u budućem razvoju turizma u Srbiji.
