Trubači su postali prepoznatljiv srpski brend, ali je činjenica da trube na kojima sviraju većinom dolaze iz inostranstva, poput Češke ili Nemačke. U Srbiji, iako postoji Sabor trubača u Guči, ne postoji ni jedna radionica ili majstor koji pravi trube. Trubači se uglavnom pripremaju za nastupe u Guči, vežbaju kompozicije i servisiraju svoje instrumente. Truba je postala neizostavan deo srpskih slavlja, sve više trubačkih orkestara svira čak i na sahranama.
Truba se prvi put pojavila u Srbiji posle Prvog svetskog rata, a u Guči se priča da su je godinama kasnije restaurirali kako bi proizveli zvuk. U mnogim selima u Srbiji, truba je bila deo svih veselja, od rođenja do sahrana. Trubački orkestri su postali popularni i turisti iz celog sveta dolaze u Guču da uživaju u njihovim nastupima.
Kapelnik orkestra „Dragačevske trube“, Dragan Pavlović, ističe da u Srbiji ne postoji proizvođač truba, već se većina truba kupuje iz inostranstva, najčešće iz Češke ili Nemačke. Kvalitet truba varira, a najbolje trube prema njegovom mišljenju prave Česi. Truba je zahtevan instrument i zahteva stalno održavanje i servisiranje.
Trubači se suočavaju sa problemom kada im trube dospeju u kvar, jer je teško naći majstora koji može da ih popravi. Vladan Antić, trubač iz Zaječara, otkrio je da je sam naučio kako da popravlja svoje trube, s obzirom da u Srbiji nema mnogo majstora za to. Oštećenja na trubi se dešavaju na različite načine, a popravke su često komplikovane i zahtevaju mnogo strpljenja i preciznosti.
Trubači se nadaju da će tradicija trube ostati živa i da će retki zaljubljenici u ovaj instrument uspeti da je očuvaju. Iako ima mnogo trubača koji su spremni da prenesu svoje znanje, u Guči ne postoji škola za trubu. Trubači se trude da održe tradiciju trube živom i nadaju se da će i u budućnosti biti mladih koji će svirati ovaj prepoznatljivi srpski instrument.
