Mitropolit Amfilohije Radović, lider Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, bio je predmet mnogih kontroverzi za vreme svog života, ali se nakon njegove smrti polemika nastavila po pitanju podizanja spomenika u njegovu čast u Beranama. Različite verske i etničke grupe u Crnoj Gori, poput bošnjačke i albanske zajednice, izrazile su protivljenje ovom spomeniku, tvrdeći da njegove kontroverzne izjave o drugim verskim i etničkim zajednicama ne zaslužuju odavanje počasti. Međutim, političari poput Milana Kneževića branili su odluku Vlade za podizanje spomenika, ističući da je potrebno razumevanje za sve verske zajednice, bez obzira na lične stavove. Reakcije su došle i od Islamske zajednice, koja je pozvala na uzdržanost u raspravama i insistirala na poštovanju svih verskih institucija.
Pored verskih grupa, i političke stranke poput Matice crnogorske, evropskih partija i organizacija za ljudska prava pridružile su se kritikama Vlade zbog odluke o podizanju spomenika Amfilohiju, ističući njegovo navodno negiranje genocida i podršku ratnim zločincima. Međutim, suverenisti i zagovornici hrišćanske tradicije podržali su ovu odluku kao ispravno odavanje počasti jednom od najznačajnijih verskih lidera u Crnoj Gori.
Osim polemike oko Amfilohijevog spomenika, postoje i pitanja neadekvatnog tretmana nekih zločinaca iz prošlosti u Crnoj Gori. Na primer, spomenik Jusufu Čeliću, saradniku fašističkog okupatora u Drugom svetskom ratu, stoji već više od 11 godina u gusinjskom selu Vusanje, uprkos konstataciji da je podignut nezakonito. Ovo je dovelo do optužbi protiv Ministarstva kulture i lokalne samouprave za nepoštovanje zakona i glorifikovanje zločinaca. Slične kontroverze postoje i oko imenovanja ulica u čast osoba koje su se zalagale za teritorijalne pretenzije i nasilje prema drugim zajednicama.
Uprkos protivljenju ekstremista i određenih političkih grupa, vlasti u Kolašinu i Pljevljima nastavljaju sa planovima za postavljanje spomenika Amfilohiju i patrijarhu Varnavi u njihovim gradovima. Lokalne samouprave izdvajaju sredstva iz budžeta za ove projekte, dok se javljaju glasovi nezadovoljstva među crnogorskim ekstremistima. Podizanje ovih spomenika predstavlja važan simbol verskog i kulturnog identiteta za mnoge vernike, ali istovremeno izaziva polarizaciju i kontroverze u crnogorskom društvu.
U celoj ovoj polemici, važno je da se pažljivo razmotre argumenti i stavovi svih strana, te da se pronađe ravnoteža između odavanja počasti značajnim ličnostima i poštovanja drugih verskih i etničkih zajednica. Crna Gora kao multietničko i multikonfesionalno društvo treba da neguje toleranciju, dijalog i poštovanje različitosti, kako bi se izbegle dalje tenzije i polarizacija među građanima. Podizanje spomenika treba da bude prilika za zajedničko suočavanje sa prošlošću, izgradnju mira i pomirenja među svim građanima Crne Gore.
