U poslednjim izjavama, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglasio je potrebu za nuklearnim oružjem ukoliko Ukrajina ne postane članica NATO-a. Tokom intervjua, Zelenski je istakao da bi ovo oružje moglo poslužiti kao sredstvo odvraćanja od eventualnih budućih invazija Rusije. Ukrajina je, nakon raspada Sovjetskog Saveza, imala nuklearni arsenal, ali se odrekla istog 1994. godine, dobijajući bezbednosna uverenja od Rusije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.
Šefica evropske diplomatije, Kaja Kalas, izjavila je da su pravne osnove za osnivanje „Specijalnog suda za zločin agresije protiv Ukrajine“ postavljene, uz podršku najviših evropskih zvaničnika i 37 drugih zemalja. Ovaj tribunal ima za cilj da procesuira zločine počinjene tokom rata, a Kalas je naglasila da će pravda biti donesena za Ukrajinu.
U međuvremenu, Zelenski je otvoren za mogućnost da Ukrajina isporuči retke minerale Sjedinjenim Američkim Državama u zamenu za vojnu pomoć, što je deo šireg plana za jačanje odnosa sa zapadnim saveznicima. Ova ponuda dolazi nakon zahteva bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa, koji je tražio pristup ključnim elementima neophodnim za proizvodnju elektronike.
Šef ukrajinske obaveštajne službe, Kiril Budanov, izjavio je da se oko 8.000 severnokorejskih vojnika još uvek bori u ruskom regionu Kursk. On je napomenuo da su gubici severnokorejskih trupa značajni, što je posledica njihovog nedostatka borbenog iskustva. Budanov je potvrdio da su netačni navodi nekih medija da se severnokorejski vojnici više ne viđaju na frontu.
Zelenski je takođe govorio o svom stavu prema pregovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ističući da je spreman na dijalog ako je to neophodno za postizanje mira, ali ga smatra neprijateljem. Ova izjava dolazi u trenutku kada rat traje 1.078 dana, a situacija na terenu ostaje napeta.
U novim napadima na Ukrajinu, najmanje pet ljudi je poginulo, a 30 je povređeno u ruskom napadu na grad Izjum, prema izveštajima ukrajinskih zvaničnika. Ove tragedije dodatno pogoršavaju humanitarnu situaciju u zemlji koja se već suočava sa velikim izazovima.
U svetlu ovih dešavanja, Zelenski je ponovio svoju zabrinutost da bi, ukoliko proces pridruživanja NATO-u potraje godinama, Ukrajina mogla ostati nezaštićena. On je postavio pitanje kakva vrsta pomoći bi bila dovoljna za zaštitu zemlje u međuvremenu, tražeći potencijalno nuklearno oružje kao rešenje.
Zelenski je naglasio da je Ukrajina sada na raskrsnici i da je važno pronaći efikasne načine za jačanje odbrane. Njegove reči dolaze u trenutku kada je rat u Ukrajini postao jedna od glavnih preokupacija međunarodne zajednice, s brojnim zemljama koje se bore da pruže podršku Kijevu.
Osim toga, postoji značajan pritisak na EU da se postigne pravda za zločine počinjene tokom sukoba. Kalas je izjavila da Evropska komisija postavlja pravne temelje za Specijalni sud, naglašavajući da je Rusija počinila ozbiljna kršenja međunarodnog prava invazijom na Ukrajinu. U tom smislu, pravda je neophodna i očekuje se da će ovaj tribunal imati ključnu ulogu u procesuiranju odgovornih za agresiju.
Rat u Ukrajini nastavlja da donosi teške posledice po civile, dok vlasti neprestano tragaju za načinom da zaštite svoju zemlju i povrate mir. Sa svakim novim danom, izazovi s kojima se Ukrajina suočava postaju sve složeniji, a međunarodna zajednica je pozvana da se uključi i pruži potrebnu pomoć.
