Termoelektrana toplana (TE-TO) Vinča je počela sa radom u julu u Beogradu, pretvarajući komunalni otpad u struju za pet odsto i toplotnu energiju za 10 odsto domaćinstava. Međutim, i pored ove inicijative, Beograđani se i dalje suočavaju sa problemom zatrpavanja đubretom, jer se svakodnevno spali više od 1.000 tona otpada. Kompanija „Beo čista energija“ tvrdi da emisije gasova iz spalionice i deponije pomno prate, kako bi smanjili negativan uticaj na životnu sredinu. Ipak, postoji problem jer nova deponija nije planirana da prihvati toliku količinu otpada koja svakodnevno stiže.
Iz kompanije ističu da će projekat smanjiti emisiju gasova zelene bašte za 210.000 tona ekvivalentnog CO2, što je ekvivalentno apsorpciji CO2 u šumi veličine tri miliona stabala 10-godišnjeg drveća. Ipak, bez promene sistema upravljanja otpadom i navika stanovnika, postojeća deponija će se popuniti za 12 do 15 godina. U prethodne četiri godine, u Srbiji je očišćeno oko 900 nelegalnih deponija, ali do kraja 2024. godine planira se uklanjanje ukupno 1.120 deponija.
Kapacitet TE-TO nije dovoljan da prihvati više otpada od planiranog, pa se razgovara o mogućim rešenjima. Predlog je izgradnja novog postrojenja za pretvaranje otpada u energiju, kako bi se smanjilo odlaganje otpada na deponiju. Međutim, spaljivanje otpada može povećati emisiju CO2, što nije u skladu sa evropskim standardima. Ideja je da se izgradi veće postrojenje za separaciju otpada, kako bi se omogućilo efikasnije razvrstavanje otpada na ambalažni i biorazgradiv.
Evrostat je pokazao da je stopa cirkularnosti materijala u Evropskoj uniji porasla za 0,3 procentna poena u poređenju sa prethodnom godinom. Holandija ima najveću stopu cirkularnosti od 30,6 odsto, dok je najniža u Rumuniji sa 1,3 odsto. Akcioni plan za kružnu ekonomiju u EU ima za cilj da udvostruči stopu cirkularne upotrebe materijala do 2030. godine.
Ukupno, Beograd se suočava sa problemom prekomernog odlaganja otpada, što zahteva sistemsku promenu i edukaciju stanovnika o važnosti recikliranja i odgovornog upravljanja otpadom. Bez adekvatnih mera i inicijativa, Beograđani će i dalje biti izloženi riziku zagađenja životne sredine i zdravlja.
