Na društvenoj mreži Instagram nedavno se pojavila objava iz Crne Gore s cenama tri prehrambena proizvoda – pirinča, maslinovog ulja i čokolade – koje su izazvale različite reakcije među korisnicima. Kilogram belog pirinča košta 6,15 evra, dok cena čokolade od 300g iznosi 8,25 evra, a maslinovo ulje klasično litarsko 38,75 evra, dok ekstra devičansko ulje košta oko 27 evra po pola litra.
Mnogi korisnici su bili šokirani ovim cenama i izrazili su svoje reakcije kroz duhovite komentare. Neki su se našalili govoreći da će sada sami gajiti pirinač, dok su drugi ovo shvatili kao podsetnik na teškoće s kojima se svakodnevno srećemo kada su u pitanju troškovi hrane.
Ove visoke cene su pokrenule debate o rastućim troškovima života i pristupačnosti osnovnih namirnica. Dok su neki pronašli humor u celoj situaciji, drugi su izrazili zabrinutost zbog stalnog rasta cena hrane. Ova tema će sigurno ostati aktuelna i predmet diskusija na društvenim mrežama u narednom periodu.
Povećanje cena hrane i osnovnih namirnica nije specifično samo za Crnu Goru, već je prisutno širom sveta. Uticaj COVID-19 pandemije, klimatske promene i druge globalne faktore igraju ulogu u ovom trendu rasta cena. Mnogi ljudi širom sveta suočavaju se sa izazovom kako da obezbede dovoljno hrane za sebe i svoje porodice uz sve veće troškove.
Dok su cene hrane u razvijenim zemljama poput Evrope često visoke, situacija u zemljama u razvoju može biti još ozbiljnija. Oštre kritike usmerene su ka vladama i političarima širom sveta zbog nedovoljnog angažovanja u rešavanju problema rastućih cena hrane. Potreba za adekvatnim merama i politikama koje će omogućiti pristupačnu hranu za sve postaje sve važnija.
Izveštaji organizacija kao što je Svetska banka ukazuju na to da su cene hrane u mnogim zemljama porasle tokom poslednjih nekoliko godina. Ovaj trend može imati ozbiljne posledice po ekonomsko stanje građana, posebno one koji su već suočeni sa siromaštvom i ekonomskim teškoćama. Stalno povećanje cena hrane povećava nejednakost i može dovesti do veće socijalne napetosti u društvu.
Zbog svega ovoga, potrebno je da vladine institucije, organizacije civilnog društva i međunarodne institucije sarađuju kako bi pronašle rešenja za ovaj globalni problem. Povećanje proizvodnje hrane, poboljšanje infrastrukture, podrška poljoprivrednicima i promocija održive proizvodnje hrane samo su neke od mera koje mogu pomoći u stabilizaciji cena hrane.
Takođe, edukacija stanovništva o važnosti zdrave ishrane, pravilnog upravljanja resursima i smanjenju otpada hrane može doprineti boljoj situaciji kada su u pitanju troškovi hrane. Potrebno je raditi na podizanju svesti o ovom problemu i podsticati ljude da preduzmu korake kako bi sačuvali resurse i obezbedili sigurnu i pristupačnu hranu za sve.
U konačnici, rast cena hrane je ozbiljan globalni problem koji zahteva koordinisane akcije i angažovanje svih relevantnih aktera. Samo zajedničkim naporima možemo prevazići izazove koje nam postavlja rastuća cena hrane i osigurati da svako ima pristup adekvatnoj ishrani.
