Cene zlata dosegle su novi rekordni nivo na svetskom tržištu sa cenom od 2.449,89 dolara po unci na njujorškoj berzi „Komeks“. Ovo povećanje cene zlata motivisano je očekivanjima da će američka centralna banka FED uskoro smanjiti kamatne stope zbog recentnog usporavanja inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako FED još uvek nije jasno izneo svoj stav o kamatnim stopama, investitori već reaguju na očekivano smanjenje, što bi značajno povećalo privlačnost zlata za ulagače.
Pored toga, kineska centralna banka i druge svetske banke nastavljaju sa kupovinom zlata kako bi diverzifikovale svoje rezerve i smanjile zavisnost od američkog dolara. Ovo zajedno sa tenzijama na Bliskom istoku dodatno podstiče rast cena zlata. Pored zlata, i cene srebra beleže porast prodajom po ceni od 32,015 dolara po unci, što je najviše od 2012. godine.
Eksperti povezuju rekordne cene zlata sa nedavnom smrću iranskog lidera Ebrahima Raisija. Neki tvrde da su učesnici finansijskog tržišta emotivno reagovali na ovu vest i počeli aktivno da kupuju zlato kao sigurnu investiciju u slučaju rizika usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.
Dmitrij Pučkarev, stručnjak za berze iz BCS „Vrld ov investment“, ističe da smrt iranskog lidera može biti kratkoročni faktor koji pokreće rast cena zlata, ali da su ključni faktori ipak očekivanja nižih kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama. Ova situacija pokazuje koliko geoplitika i finansijski faktori mogu uticati na svetsko tržište plemenitih metala.
Podaci o rastu cena zlata i srebra nagoveštavaju moguće promene na globalnom tržištu i ukazuju na važnost pravilnog praćenja ekonomskih i političkih dešavanja širom sveta. Svi ovi faktori zajedno mogu imati značajan uticaj na živote običnih ljudi, kao i na globalnu ekonomiju kao celinu. Svetske berze i investitori će pažljivo pratiti dalji razvoj situacije i reagovati u skladu sa promenama na tržištu.
