Slovenačka vlada planira značajnu penzijsku reformu koja će obuhvatiti povećanje starosne granice za odlazak u penziju, kao i povećanje procenta doprinosa. Ova reforma ima za cilj očuvanje dugoročne održivosti penzionog sistema u zemlji. U toku su pregovori o ovom zakonu, koji su ušli u drugu fazu, a članovi pregovaračkog tima već razmatraju konkretne detalje.
Prema izveštajima, jedan od ključnih predloga je da osiguranici stiču pravo na starosnu penziju sa navršenih 67 godina života, uz uslov da imaju najmanje 15 godina staža osiguranja. U kontekstu penzijskog staža, situacija se menja tako da će osiguranici koji su stekli 40 godina staža bez dokupa morati da dostignu 60 godina i 3 meseca do 2028. godine, a do 2034. godine to će biti 61 godina i 9 meseci.
Osim toga, planiraju se i određeni izuzeci. Na primer, starosna granica za osobe koje su imale obaveznu vojnu službu ili su se učlanile u osiguranje pre 20. godine mogla bi biti snižena. Ova fleksibilnost može pomoći da se obezbede povoljniji uslovi za određene grupe građana.
Pored povećanja starosne granice, reforma predviđa i promene u načinu obračuna penzija. Trenutno se u obzir uzimaju bilo koje 24 uzastopne godine, dok Ministarstvo predlaže da se za lica sa 40 ili više godina staža iz obračuna izuzme pet godina najnepovoljnijih za osiguranike. Ove promene imaju za cilj da osiguraju pravedniji pristup penzijama i da se uzmu u obzir godine koje su možda bile manje povoljne za osiguranike.
Što se tiče procenta doprinosa, predloženo je da se on postepeno povećava svake godine. Sa trenutnih 63,5 odsto za 40 godina staža osiguranja, procenat bi se povećavao, a na kraju prelaznog roka bi iznosio 70 odsto. Za osiguranike sa 15 godina staža, procenat određivanja bi bio postavljen na 30 odsto. Ove promene su deo šire strategije slovenačke vlade da osigura dugoročnu održivost penzionog sistema, koji se suočava sa izazovima starenja populacije i demografskim promenama.
Reforma penzionog sistema u Sloveniji dolazi u vreme kada se mnoge evropske države suočavaju sa sličnim izazovima. Starenje stanovništva, smanjenje nataliteta i ekonomski pritisci zahtevaju hitne reforme kako bi se osiguralo da penzioni sistemi ostanu održivi i pravedni za sve građane. Slovenačka vlada namerava da kroz ove promene pruži stabilnost penzionog sistema i obezbedi da penzije budu održive i u budućnosti.
Jedan od ciljeva reforme je i povećanje svesti o važnosti štednje za penziju. Pored državnog penzionog sistema, vlada planira da podstakne građane da se oslanjaju i na dodatne oblike štednje, kao što su privatni penzioni fondovi. Ovaj pristup može pomoći pojedincima da osiguraju bolju finansijsku budućnost nakon završetka radnog veka.
U zaključku, slovenačka penzijska reforma predstavlja značajan korak ka očuvanju i unapređenju penzionog sistema u zemlji. Povećanje starosne granice, kao i procenta doprinosa, ima za cilj da se osigura održivost i pravednost penzijskog sistema. Očekuje se da će reforma izazvati široku javnu raspravu i da će biti potrebno vreme da se implementiraju svi predloženi zahtevi. U svakom slučaju, ova reforma je od suštinskog značaja za budućnost slovenskih građana i njihovu sigurnost u penziji.
