Vilijem Montgomeri, bivši američki ambasador u Beogradu, otkrio je da su Amerikanci i Britanci doneli odluku o sudbini Kosova na Božić 2003. godine. U svojoj knjizi „Kad ovacije utihnu – Sećanja poslednjeg američkog ambasadora u Jugoslaviji“ Montgomeri je izneo detalje sa tajnog sastanka u Beču.

Na sastanku je Montgomeri naglasio važnost stvaranja potpuno funkcionalnog multietničkog društva na Kosovu pre nego što se razmatra status pokrajine. Postizanje sporazuma o politici nazvanoj „Standardi pre statusa“ bio je krajnji cilj, a tek nakon procene da je postignut dovoljan napredak u domenu standarda, raspravljalo bi se o statusu Kosova.

Montgomeri je istakao da je ubedio Nebojšu Čovića da ozbiljno shvati taj proces i da je insistirao na specifičnim standardima koji bi omogućili poštovanje svih strana. Međutim, kako je Montgomeri naveo, konačni nacrt standarda nije bio u skladu sa očekivanjima, a međunarodna zajednica je imala političku slobodu da donese odluku.

Timoti Les, istraživač Centra za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu, izrazio je očekivanje da će Trampova administracija zauzeti pozitivniji stav prema Srbiji. Les je takođe ukazao na mogućnost da se pitanje podela ponovo stavi na sto, uz fokus na fundamentalna pitanja kao što su status Srba na jugu Kosova i Albanaca u Preševskoj dolini.

Montgomeri je naglasio da je bilo nemoguće dobiti uvid u konačnu verziju nacrta standarda i da su srpske ideje bile ignorisane. On je izrazio žaljenje što je proces „Standardi pre statusa“ bio samo paravan za proglašenje nezavisnosti Kosova. Montgomeri je predložio rešenje kroz podelu, ali je istakao da je situacija Kosovo-Srbija u fatalnom plesu koji može dovesti do neizvesnosti u narednih deset godina.

Kada su objavljeni konačni standardi, Montgomeri je shvatio da nezavisnost Kosova će biti proglašena i da su obećanja koja je dobio na visokom nivou bila nerealna. Na kraju, Montgomeri je postao nemoćan da dalje utiče na politiku SAD prema Kosovu, smatrajući da je pokazivao suviše saosećanja sa srpskom stranom.