Danas je u Crnoj Gori došlo do novog prekida rada Skupštine, koji je izazvala opozicija koja je blokirala raspravu o Zakonu o budžetu za tekuću godinu. Šef parlamenta, Andrija Mandić, bio je primoran da prekine sednicu već nakon pet minuta, kada su poslanici opozicije napustili svoja mesta i stali ispred predsedavajućeg, ometajući ga u radu. Mandić je pokušao da smiri situaciju, naglašavajući da će mnogi građani biti oštećeni ukoliko se ovakvo ponašanje nastavi. On je ukazao na to da je ponašanje opozicije vidljivo i da građani svedoče o uslovima u kojima radi parlament.
Opozicija je reagovala na Mandićeve reči, poručujući da „većina u Skupštini ne može da ruši državu“. Opozicioni poslanici su tražili da se poništi odluka Ustavnog odbora o penzionisanju sudije Ustavnog suda, Dragana Đuranovića, smatrajući da je to ključno za nastavak rada parlamenta. Prethodno je Odbor za ekonomiju, finansije i budžet dao zeleno svetlo za najvažniji ekonomski akt, kao i za predlog o zaduživanju Crne Gore, ali je rad parlamenta i dalje bio ometan.
Ministar finansija, Novica Vuković, izrazio je uverenje da Zakon o budžetu i odluka o zaduživanju neće biti odbijeni, ali je istakao da je situacija u Skupštini postala slična „rijalitiju“. Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, saopštio je da razmatra mogućnost da zatraži mišljenje Venecijanske komisije u vezi sa situacijom oko Ustavnog suda. On je istakao da Crna Gora trenutno prolazi kroz tri političke krize: krizu vezanu za Ustavni sud, krizu u parlamentu i krizu u funkcionisanju lokalnih samouprava.
Dritan Abazović, poslanik GP URA, naglasio je da opozicija ostaje dosledna borbi za pravnu državu i da neće biti sednica dok se odluka Ustavnog odbora ne poništi. On je optužio vladajuću većinu da je pogazila Ustav i da ne želi da primeni silu. Opozicija je tokom cele 2024. godine bila konstruktivna, ali su se stvari sada pogoršale, a vlast je dovela situaciju do prelomne tačke. Abazović je pozvao vlast da objasni građanima zašto je došlo do ovakvih problema.
Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene, ocenjuje da rukovodstvo Demokratske partije socijalista (DPS) direktno radi na svoju štetu, dok koristi trenutnu vlast. On smatra da je bojkot rada Skupštine i evropskog puta diletantska odluka koja otvara prostor za vlast da prebacuje odgovornost za probleme na opoziciju. Svakodnevno ovakvo ponašanje opozicije, prema njegovim rečima, urušava rejting DPS-a i jača trenutnu vlast koja je, kako je rekao, slaba i korumpirana. Medojević smatra da će vlast kriviti DPS i opoziciju za kašnjenje plata, penzija i socijalnih davanja.
Ova situacija jasno ukazuje na duboke političke podele u Crnoj Gori, gde se opozicija i vlast suočavaju sa sve većim tenzijama. U takvim okolnostima, građani su svedoci nesigurnosti i nestabilnosti, što dodatno otežava funkcionisanje institucija i donošenje važnih odluka. Sve ovo naglašava potrebu za dijalogom i pronalaženjem zajedničkih rešenja koja bi mogla doprineti stabilnosti i razvoju Crne Gore.
Dok se politička kriza nastavlja, ostaje neizvesno kako će se stvari odvijati u narednim danima, posebno u svetlu predstojećih ekonomskih odluka koje su od suštinskog značaja za budućnost zemlje. Opozicija se čini odlučnom da nastavi svoje akcije, dok vlast pokušava da održi kontrolu i osigura napredak u donošenju ključnih zakona. Ova situacija zahteva pažnju svih aktera, jer su posledice ovakvih političkih sukoba često dalekosežne za celokupno društvo.
