Nakon više od dvanaest sati rasprave, Skupština Crne Gore donela je odluku o usvajanju zakona koji potvrđuje sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina između Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Na glasanju je učestvovalo 60 poslanika, od kojih je 46 bilo za usvajanje, dok je 10 glasalo protiv, a četiri su se uzdržala. Ovaj sporazum je ključan za budući razvoj Crne Gore, a premijer Milojko Spajić je na društvenoj mreži „Iks“ istakao da je ovaj potez prilika za pokretanje projekata u različitim sektorima, uključujući turizam, energetiku, infrastrukturu i IT.
Spajić je naglasio da će otvoreni dijalog sa lokalnim zajednicama biti od suštinske važnosti za uspešnu realizaciju projekata. Takođe, ukazao je na potrebu da Crna Gora postane „izvrsna i bogata“ kako bi obezbedila dugoročni prosperitet za sve svoje građane. Međutim, usvajanje zakona nije prošlo bez kontroverzi. Osam amandmana koje je predložila partija DNP (Demokratski narodni pokret) nije dobilo podršku, što je dodatno podgrejalo političke tenzije u zemlji.
Milan Knežević, jedan od lidera DNP-a, istakao je da je jedan od amandmana predviđao da najmanje polovina vrednosti investicija bude usmerena na sever Crne Gore, kako bi se osigurao ravnomeran regionalni razvoj. Drugi amandman je zahtevao da se bar jedan projekat realizuje u opštini sa većinskim srpskim stanovništvom, dok se treći odnosio na obavezno dobijanje saglasnosti verskih zajednica pre eksproprijacije njihove imovine. Knežević je takođe naglasio važnost transparentnosti u poslovanju i predložio zabranu učešća kompanija povezanih sa bivšim ili sadašnjim funkcionerima kako bi se izbegli sukobi interesa.
Jedan od ključnih pitanja koje je postavio Knežević je da li je zakon pravno valjan. Očekuje se da će predsednik države Jakov Milatović doneti odluku o povratku zakona Skupštini na ponovno razmatranje, s obzirom na njegov prethodni negativan stav o ovom aktu. Građani Crne Gore očekuju i stav Evropske unije o ovom sporazumu, pa će biti zanimljivo videti da li će EU imati bilo kakve primedbe.
U raspravi je takođe bilo reči o porodici Đukanović, a Knežević je ukazao na to da su poslanici DPS-a napustili salu jer su smatrali da odluku ne mogu doneti bez prisustva bivšeg lidera Mila Đukanovića. Ovaj potez je dodatno osvetlio podjele unutar crnogorskog parlamenta i ukazao na složenost političke situacije.
Osim toga, predlog DNP-a za zabranu učešća onih koji su osuđivani ili protiv kojih se vode krivični postupci u projektima nije dobio podršku poslanika. Ni predlog za preciziranje termina „iniciranje“ u sporazumu nije prošao, jer poslanici smatraju da to u crnogorskoj verziji dokumenta nije pravno precizno.
Izvršna direktorka MANS-a, Vanja Ćalović Marković, izrazila je zabrinutost zbog načina na koji je odluka doneta, naglasivši da je očekivala da će ovako značajne odluke biti donošene kroz društveni konsenzus, a ne kao rezultat odluka jedne političke stranke. Smatra da je premijer pokazao neodgovornost u donošenju odluka, navodeći primer kada je izneo netačnu informaciju o svom državljanstvu.
Ova situacija ukazuje na duboke političke podele u Crnoj Gori i neizvesnost oko budućnosti odnosa sa UAE, kao i o mogućim posljedicama koje bi mogle proizaći iz ovog sporazuma. U narednom periodu, biće ključno pratiti kako će se situacija razvijati, posebno u svetlu reakcije međunarodnih aktera i domaće javnosti.
