Grupa bivših maturanata lozničke Gimnazije „Vuk Karadžić“ okupila se u svojoj nekadašnjoj školi kako bi proslavili četiri decenije od završetka gimnazijskog obrazovanja. Okupljanje je organizovano kako bi se podsetili znanja stečenih u školi, družili sa bivšim profesorima i prisetili se svega što ih je obeležilo tokom njihovih đačkih dana. Među njima su bili inženjeri, lekari, tehnolozi, prosvetni radnici, poslovni ljudi, doktori nauka, pravnici, ekonomisti i drugi, svi se ističu po svojoj poštenoj i časnoj naravi, što čini grad i zavičaj ponosnim. Organizacioni odbor koji su vodile njihove bivše drugarice, lekarke dr Gordana Bojić Dragutinović i dr Slavica Lukić Ojdanić, omogućio je okupljanje oko šezdesetak maturanata koji se nisu viđali punih 30 godina.
Školski drug Gojko Brkić, koji već decenijama radi kao profesor istorije u njihovoj školi, bio je tu da im priredi toplu dobrodošlicu i podseti ih na anegdote iz njihovih školskih dana. Nakon prozivke, usledilo je dugo iščekivano druženje uz mnogo smeha i priča. Među njima je bio i njihov bivši školski drug Milan Martinović, koji je danas lekar u Loznici i višegodišnji načelnik Hitne službe, da „ukroti“ eventualno preterivanje u slavlju.
Bilo je to veče puno emocija, sećanja, ali i novih prijateljstava koja su ponovo obnovljena nakon mnogo godina. Maturanti su se složili da su njihovi gimnazijski dani bili nezaboravni i da im je drago što su imali priliku da se ponovo okupe i podele svoje životne priče. Svi su se složili da su znanje i vaspitanje koje su stekli u gimnaziji bili temelj za njihov kasniji uspeh u životu. Ovaj događaj je bio prilika za duboku refleksiju, ali i za veselje i slavlje.
Maturanti su iskoristili priliku da se zahvale svojim profesorima na posvećenosti i trudu koji su uložili u njihovo obrazovanje, kao i da se podsete lepih trenutaka provedenih u školi. Mnogi su izrazili žaljenje što se nisu viđali češće i obećali da će u budućnosti više pažnje posvetiti održavanju kontakta i organizovanju novih okupljanja. Veče je proteklo u prijateljskoj atmosferi, puno smeha, pesme i sećanja na dane provedene u gimnaziji.
Na kraju večeri, maturanti su obećali da će se ponovo sastati za pet godina kako bi proslavili pedeset godina od završetka gimnazije i ponovo se podsetili svojih dragocenih uspomena. Okupljanje je završeno uz emotivne govore, tople zagrljaje i obećanja da će održati tradiciju nezaboravnih susreta koji će ih povezivati i u godinama koje dolaze. Svi su napustili školu puni lepih emocija, sa osmehom na licu i sa željom da se ponovo vide i nastave da neguju svoje prijateljstvo.