Mušlje ili dagnje su postale sve traženije na tržištu proteklih godina, ali su zbog velikog mortaliteta postale prava retkost. Uzgajivači u Boki Kotorskoj kažu da i do 70% mušalja ugine, a glavni krivci su pljosnati morski crv- ektoparazit, toplije more i zagađenje sa kopna.
Boško Šupica, koji se bavi uzgojem mušalja već više od decenije, ističe da trenutno nema leka za problem sa pljosnatim crvima, a problem je i topla morska voda. On ističe da je cela regija Jadrana pogođena problemom i da ni pojačan rad ni često presađivanje mušalja nisu dovoljni da se reši problem. Uzgajivači ne mogu koristiti ni IPARD programe jer ne mogu sklopiti ugovore na duže vreme od pet godina.
Slađana Gvozdenović Nikolić iz Instituta za biologiju mora u Kotoru potvrđuje da se proteklih godina prijavljuje masovni mortalitet uzgajanih dagnji, sa stopom smrtnosti preko 70%. Institut je sproveo analize sanitarnog kvaliteta vode, fizičko-hemijske analize, proveru tehnologije uzgoja i kondicioni indeks školjki. Analize nisu pokazale alarmantne podatke, ali je primećena veća prisutnost pljosnatog crva, što može biti posledica genetičkih mutacija, porekla mlađi, tehnike uzgoja, zagađenja, sanitarnog kvaliteta vode, dostupnosti hrane, karakteristika područja za uzgoj, geografskog položaja i prisustva patogena. Regionalno uvezivanje bi moglo pomoći u standardizovanju metodologije za sprečavanje mortaliteta mušalja u celom Mediteranu.
Topla morska voda takođe predstavlja veliki problem za uzgoj mušalja, pošto kamenice imaju stopostotni mortalitet nakon 26 stepeni. Zbog toga se uzgajaju na dubini od desetak metara, ali to može izazvati manjak planktona za ishranu.
U uzgajalištima mušalja, obično se uzgajaju mlađi koji se zatim proberu i odvajaju na konzumne i manje školjke, koje se vraćaju u more. Međutim, zbog smrtnosti mušalja, ove godine nije bilo moguće izvršiti prodaju. Ulaganja u ovu delatnost su podnošljiva, ali prodata količina je bila daleko manja od planirane.
Najveći problemi sa kojima se uzgajivači mušalja suočavaju su pljosnati crvi, topla morska voda, zagađenje sa kopna i nedostatak efikasnih rešenja za sprečavanje mortaliteta školjki. Potrebno je regionalno uvezivanje kako bi se standardizovala metodologija za sprečavanje ovakvih problema u budućnosti. Država takođe treba da pruži više podrške uzgajivačima, kako finansijske, tako i kroz osmišljavanje efikasnih programa uzgoja školjki.
