Otkad je Ministarstvo poljoprivrede Srbije u januaru 2024. godine zabranilo uvoz stoke zbog pojave slinavke i šapa u Nemačkoj, odgajivači prasadi i svinja u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima. Ova zabrana je imala značajan uticaj na tržište svinjskog mesa, posebno u Mačvi, koja je poznata kao najveći proizvođač svinjskog mesa u zemlji.
Stočari u Mačvi se suočavaju sa ogromnim teškoćama. Dok se u drugim delovima Srbije kilogram prasadi žive vage kreće između 300 i 350 dinara, u Mačvi su cene skočile na neverovatnih 500 dinara. Ova situacija dodatno komplikuje realnost stočara koji se bore da održe svoje gazdinstvo profitabilnim u vremenima kada su tovljenici sve jeftiniji. U klanicama kilogram žive vage tovljenika trenutno se plaća 160 dinara plus PDV, što ukazuje na ozbiljan pad cena koji dodatno pritisne stočare.
Miloš Teodorović, jedan od stočara iz ovog regiona, ukazuje na značajne gubitke koje trpe. Prema njegovim rečima, nekada je prase težine 30 kilograma moglo da se proda po ceni sličnoj svinju težine 100 kilograma. Danas, sa trenutnom situacijom na tržištu, odgajivači se suočavaju sa gubicima od najmanje 50 evra po tovljeniku, a ako se trend pada cena nastavi, taj gubitak bi mogao biti još veći.
Teodorović ističe da su cene prasadi u Mačvi najviše jer gotovo svaka seoska kuća u ovom regionu gaji svinje. Na velikim farmama i u individualnim gazdinstvima trenutno se nalazi oko 250.000 tovljenika, što dodatno utiče na tržište. Čak i ako dođe do pada cena prasadi, Teodorović sumnja da će moći da se prodaju po isplativim cenama, zbog neizvesnosti u tovu. Situacija je posebno teška za stočare u vreme kada im je potreban novac za prolećnu setvu.
Ova kriza ne pogađa samo proizvođače mesa, već i širu ekonomiju ruralnih područja. Mnogi farmeri su zavisni od prodaje svinja kako bi finansirali svoje operacije i obezbedili sredstva za druge agrarne aktivnosti. U uslovima kada se tržište svinjskog mesa urušava, odgajivači su primorani da preispitaju svoje strategije i razmotre alternative.
Osim ekonomskih problema, zabrana uvoza stoke takođe može dovesti do problema sa kvalitetom mesa na domaćem tržištu. Bez konkurencije iz inostranstva, moguće je da će doći do smanjenja inovacija i poboljšanja u proizvodnji, što može uticati na sve aspekte lanca snabdevanja.
S obzirom na trenutnu situaciju, potrebna su hitna rešenja kako bi se pomoglo stočarima i stabilizovalo tržište. Razgovori između Ministarstva poljoprivrede i predstavnika stočara su od suštinskog značaja kako bi se razmotrili načini za ublažavanje krize. Moguće mere uključuju subvencije, podršku u vidu bespovratnih sredstava, kao i pomoć u pronalaženju novih tržišta za domaće proizvode.
U ovom trenutku, očigledna je potreba za strateškim planiranjem i dugoročnim rešenjima koja će pomoći da se prevaziđu trenutni problemi. U vreme kada su poljoprivrednici već opterećeni mnogim izazovima, od klimatskih promena do tržišnih fluktuacija, važno je da se čuje njihov glas i da se donesu odluke koje će im pomoći da opstanu i razvijaju svoje poslove.
U svetlu ovih izazova, pitanje budućnosti svinjogojstva u Srbiji postaje sve važnije. Stočari se nadaju da će uskoro doći do promena koje će omogućiti stabilizaciju tržišta i povratak na put održivog razvoja u ovoj ključnoj grani poljoprivrede.
