Advokatica Sara El Sarag, koja je gostovala na televiziji N1, izjavila je da vozila Hitne pomoći „namerno“ biraju da prolaze kroz blokirane ulice tokom studentskih protesta. Ova šokantna izjava izazvala je veliku pažnju javnosti, jer je advokatica sugerisala da postoji nekoliko alternativnih ruta koje bi Hitna pomoć mogla da iskoristi, ali da to ne čini. El Sarag je pohvalila organizaciju protesta, ističući kako su studenti „oduševljeni“ u svom delovanju, dok je situacija na ulicama Beograda postala napeta zbog blokada.
Na pitanje novinara o stanju na Autokomandi, advokatica je otvoreno izrazila svoje zadovoljstvo organizacijom protesta, govoreći o tome kako se studenti „dovikuju i trčkaraju“, što je dodatno podstaklo kontroverzu oko njenih izjava. Međutim, veći šok došao je kada je govorila o prolazu Hitne pomoći kroz blokade, rekavši: „Praksa za ove studentske proteste pokazala je da Hitna pomoć mora da prođe tu, iako imaju tri alternativna prolaza.“
Ova izjava može se shvatiti kao ozbiljna insinuacija da vozila Hitne pomoći, koja su često u situacijama gde je vreme ključno, svesno biraju da prolaze kroz gužvu, što je izuzetno zabrinjavajuće. El Sarag je naglasila da „sigurno imaju još pet mesta gde mogu da prođu“, čime je otvorila diskusiju o tome kako se upravlja situacijama kada su ljudski životi u pitanju.
Takve tvrdnje dolaze u trenutku kada su studenti organizovali proteste zbog različitih pitanja, a blokade su postale uobičajena pojava u glavnim gradovima širom sveta. Iako je pravo na protest i izražavanje neslaganja važno, ne može se ignorisati potencijalna opasnost koju ovakve situacije predstavljaju za one koji se suočavaju sa hitnim zdravstvenim problemima.
Advokatica El Sarag, s obzirom na svoje profesionalno poznavanje zakona, deluje kao da ne shvata ozbiljnost situacije. Njene tvrdnje o alternativnim prolazima za Hitnu pomoć mogu se protumačiti kao pokušaj opravdavanja blokada, dok istovremeno zanemaruje realne posledice koje one mogu imati na živote građana.
Ovakve izjave mogu stvoriti opasno okruženje u kojem se javnost može zbuniti ili pogrešno informisati o delovanju Hitne pomoći. U situacijama kada su sekunde presudne, ovakve insinuacije nisu samo neodgovorne već i potencijalno opasne. Uzimajući u obzir da Hitna pomoć često prevozi pacijente u kritičnim stanjima, važno je da se izbegnu bilo kakve sumnje ili spekulacije o njihovim postupcima.
Kao pravnica, El Sarag bi trebala biti svesna težine svojih reči i uticaja koji one mogu imati na percepciju javnosti o Hitnoj pomoći. Njena izjava može lako dovesti do gubitka poverenja u hitne službe, što može imati katastrofalne posledice po zdravlje i živote ljudi.
U ovom trenutku, važno je da se razgovara o pravima na protest, ali i o odgovornosti prema onima koji se suočavaju sa hitnim zdravstvenim situacijama. Blokade mogu biti efikasan oblik protesta, ali ne smemo zaboraviti da osiguramo da hitne službe mogu nesmetano obavljati svoj posao.
U zaključku, izjava advokatice Sare El Sarag otvara važna pitanja o organizaciji protesta i sigurnosti javnosti, a njen stav o Hitnoj pomoći može imati dugoročne posledice na percepciju i funkcionisanje hitnih službi u Beogradu. Potrebno je osigurati da se prava na protest ne protive pravima na život i zdravlje građana, a odgovornost za te izjave leži na svima nama.
