Trapist, bri, parmezan… samo su neki od svetski poznatih i veoma cenjenih vrsta sireva koji vode poreklo iz manastirskih podruma. U Francuskoj, Belgiji, Italiji… to su uglavnom radili monasi cistercitskog katoličkog reda. Međutim, i u Srbiji, u pravoslavnim manastirima, postoji tradicija pravljenja sireva. Najbolji primer je manastir Sukovo, gde su monasi odlučili da umesto vina, koje je uobičajeno za srpske manastire, proizvode sir. Manastir je smešten blizu Pirota, poznatog po kačkavalju i mlekarskoj školi, što čini ovu odluku logičnom.
Manastir Sukovo je postao prepoznatljiv po svojim mlečnim proizvodima, a nedavno su se predstavili na Balkan Cheese festivalu u Beogradu, gde su privukli veliku pažnju posetilaca. Monahinja Marta, zadužena za mlekaru, ističe da su doneli tradiciju pravljenja sira sa sobom kada su prešli iz manastira Prohor Pčinjski pre osamnaest godina. Iako su drugi manastiri uglavnom poznati po vinima, Sukovo se odvažilo da krene drugim putem.
Na štandu manastira Sukovo na festivalu moglo se naći raznovrsnih sireva: od belog sira sa dodatkom ruzmarina, bosiljka, susama, do pirotskog ćubeka sličnog fondu ili mocareli. Takođe su nudili kačkavalj i najtraženiji proizvod – topljeni kačkavalj sa pavlakom. Pored sireva, posetioci su mogli probati i domaće rakije, kao što su orahovača, dunjevača, travarica, kao i tamjan, melemi i med.
Iako su njihovi proizvodi bili popularni na festivalu, monahinja Marta ističe da je teško naći radnike za manastirsku ekonomiju. „Bratstvo ima svojih obaveza i nije lako sve sami postignuti“, kaže ona. Ipak, manastir se trudi da poveća proizvodnju, ali im je potrebna pomoć dodatnih radnika koji bi radili s ljubavlju i znanjem. Monahinja dodaje da su njihovi proizvodi dostupni i putem interneta, gde kupci mogu naručiti ono što im je potrebno.
Manastir Sukovo se nalazi 18 kilometara istočno od Pirota, kod sela Sukova, na desnoj obali reke Jerme. Iako su vekovi gradnje i ktitor manastira nepoznati, poznato je da je manastirska crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice. Manastir je obnovljen 1606. godine, a današnju crkvu podigao je Sali-beg iz Pirota između 1857. i 1859. godine, u znak zahvalnosti za ozdravljenje svog sina.
U prošlosti je manastirsko gazdinstvo bilo uzorno i nagrađivano na izložbama, a početkom 20. veka gajili su rasne guske i drugu živinu. Tokom vremena, mnogo se toga promenilo, ali je bratstvo manastira uspešno savladalo tajne pravljenja sira, uz pomoć znanja pirotskih majstora.
Ova tradicija pravljenja sireva ne samo da osigurava egzistenciju manastiru, već i doprinosi očuvanju kulturne baštine Srbije. Manastir Sukovo tako postaje simbol ne samo duhovnog života, već i gastronomskog nasleđa koje se prenosi s generacije na generaciju.
Zato, ukoliko niste imali priliku da posetite Balkan Cheese festival, ne brinite – proizvodi manastira Sukovo mogu se naručiti online, a ljubitelji sireva širom Srbije mogu uživati u njihovim specijalitetima. Manastir Sukovo predstavlja spoj tradicije, duhovnosti i kvalitetne hrane, a njihova posvećenost pravljenju sira s ljubavlju čini ih jedinstvenim u srpskom manastirskom svetu.
