Istraživanje takođe pokazuje da gotovo polovina odraslih korisnika internet medija nije srećna kada koristi društvene mreže, dok je čak 65 posto mladih između 18 i 25 godina sa sličnim osećanjima.
Kako se čini, korišćenje društvenih medija ima mnoge negativne uticaje na mentalno zdravlje Holanđana. Ovi rezultati ukazuju na potrebu za većom pažnjom i rešavanjem problema vezanih za korišćenje društvenih medija, posebno među mlađom populacijom.
Iz Nizozemske se takođe izvještava da su korisnici društvenih mreža sve više zabrinuti zbog privatnosti i sigurnosti na internetu. Prema istraživanju, oko 80 posto ispitanih vjeruje da društvene mreže značajno ugrožavaju njihovu privatnost, a gotovo dve trećine se brine zbog korišćenja njihovih podataka za reklamne svrhe.
Ovo su ozbiljni problemi sa kojima se suočava društvo u Holandiji i širom sveta. Očigledno je da korišćenje društvenih medija može imati duboke, negativne efekte na mentalno zdravlje i privatnost korisnika.
Postavlja se pitanje šta može da se učini da se reši ovaj problem. Prema istraživačima, obrazovanje i podizanje svesti o sigurnom korišćenju društvenih mreža su ključni faktori u rešavanju ovih problema. Roditelji, nastavnici i vlada trebaju raditi zajedno kako bi pružili bolje obrazovanje o odgovornom korišćenju društvenih medija kako bi se zaštitilo mentalno zdravlje i privatnost mladih.
Pored toga, istraživanje pokazuje da su korisnici sve više svjesni potrebe za ograničenjem vremena provedenog na društvenim mrežama. Mnogi su već preduzeli korake kako bi smanjili korišćenje društvenih medija, poput postavljanja vremenskih ograničenja za njihovo korišćenje ili potpunog brisanja naloga.
Ovo ukazuje da, iako je problem veliki, ljudi su spremni da preuzmu kontrolu nad svojim korišćenjem društvenih medija i preduzmu korake ka boljem mentalnom zdravlju.
S druge strane, društvene mreže imaju mnoge pozitivne efekte, kao što su lakše povezivanje sa prijateljima i porodicom, deljenje informacija i interesovanja, kao i podrška zajednice.
Međutim, kako ističe istraživanje, ključ je pronaći ravnotežu i koristiti društvene mreže na odgovoran način. Zabrinutost zbog uticaja društvenih medija na mentalno zdravlje i privatnost korisnika nije zanemarljiva i zahteva pažnju i rešavanje.
Uz sve ovo, postavlja se pitanje koji izbor korisnici mogu da naprave. Da li je moguće u potpunosti se odreći društvenih mreža ili je bolje pronaći načine kako ih koristiti na odgovarajući i siguran način?
Odgovor na ovo pitanje može se razlikovati od osobe do osobe, ali čini se da ključ leži u obrazovanju, svesti, i preuzimanju odgovornosti za sopstveno korišćenje društvenih medija.
U svakom slučaju, izlazak iz ovog problema zahteva saradnju svih relevantnih aktera – od roditelja i nastavnika do vlade i kompanija koje upravljaju društvenim medijima.
Mentalno zdravlje i privatnost korisnika trebaju biti u središtu pažnje, a zajedničkim naporima može se postići sigurnije i odgovornije korišćenje društvenih medija.
Ovo istraživanje jasno ukazuje na potrebu za promenom u načinu korišćenja društvenih mreža i pruža uvid u to kako korisnici doživljavaju njihov uticaj na sopstveno mentalno zdravlje i privatnost.
Ukoliko se problem ne adresira na adekvatan način, postaje sve jasnije da će društvene mreže nastaviti da imaju negativne efekte na korisnike. Zbog toga je neophodno delovanje na kolektivnom nivou kako bi se rešila ova ozbiljna pitanja i zaštitila mentalna dobrobit i privatnost ljudi.
