Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je pozdravio liderku nemačke krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), Alis Vajdel, kao saveznicu koja bi mogla pomoći da se „skloni čizma“ Brisela sa grudi Mađarske. Ova izjava je usledila tokom sastanka u Budimpešti, koji se održao manje od dve nedelje pre nacionalnih izbora u Nemačkoj zakazanih za 23. februar.
Vajdel je pohvalila Mađarsku zbog njene „razumne“ energetske politike, posebno u kontekstu uvoza ruskog gasa, kao i Orbanovog stava o imigraciji i protivljenju naoružavanju Ukrajine. Poseta Vajdel Mađarskoj predstavlja ključni trenutak za AfD, koja se prema anketama nalazi na drugom mestu, odmah nakon konzervativaca.
Historijski gledano, evropski lideri su izbegavali AfD, a čak su i drugi vođe krajnje desnice, poput Marine Le Pen iz Francuske, održavali distancu. Orban je, međutim, priznao da je bio oprezan u odnosu na AfD zbog straha od narušavanja odnosa sa nemačkim vlastima, ali je sada izrazio uverenje da je AfD budućnost.
Tokom sastanka, Vajdel i Orban su se složili oko nekoliko ključnih pitanja, uključujući protivljenje naoružavanju Ukrajine i podršku miru kao načinu rešavanja sukoba. Orban je takođe naglasio da će AfD jednog dana pomoći Mađarskoj da se oslobodi pritisaka Nemačke i Brisela da primi migrante, govoreći o tome kako su Mađarskoj do sada na grudima bile „dve čizme“: briselski naprednjaci i američka liberalna administracija, od kojih je jedna sada „sklonjena“.
Međutim, između Orbanove i Vajdeline politike postoje značajne razlike. Vajdel se zalaže za ekonomsku „slobodu“, koja se manifestuje kroz niže poreze i manju ulogu države, što je u suprotnosti sa Orbanovim modelom ekonomske intervencije. Takođe, Vajdel je naglasila da je porodični život lična stvar, gde država ne bi trebala da se meša, što se kosi sa Orbanovim stavom da brak treba da bude isključivo između muškarca i žene.
Ova poseta predstavlja i širu sliku o promenama u političkom pejzažu Evrope, gde se krajnje desničarske stranke sve više uspinju na političkoj sceni. Orbanova otvorena podrška AfD-u može biti signal drugih evropskih lidera da preispitaju svoje stavove prema krajnjoj desnici, posebno s obzirom na rastuće nezadovoljstvo građana zbog ekonomskih i socijalnih problema.
AfD je, prema poslednjim anketama, postigla značajan porast popularnosti u Nemačkoj, što bi moglo imati dalekosežne posledice po buduću politiku EU, posebno u vezi sa migracijama i energetskom politikom. U tom kontekstu, Orban i Vajdel vide mogućnost saradnje koja bi mogla doneti koristi njihovim zemljama, dok se suočavaju sa izazovima koje donosi politika Brisela.
S obzirom na trenutne globalne tenzije, posebno u vezi sa Rusijom i Ukrajinom, kao i na unutrašnje političke borbe u Evropi, ovakvi sastanci i savezništva mogu oblikovati budućnost evropske politike. Kako se izbori u Nemačkoj bliže, pažnja će biti usmerena na to kako će se ovaj odnos razvijati i kakve promene bi mogao doneti na političku scenu u regionu.
Vreme će pokazati da li će Orbanova podrška AfD-u biti osnov za jačanje krajnje desnice u Evropi ili će, s druge strane, izazvati otpore koje će otežati njihov rast. U svakom slučaju, politička dinamika u Evropi se menja, a savezi koji se formiraju danas mogli bi imati dugoročne posledice na budućnost unije.
