Nasa će uskoro lansirati svemirsku misiju „Landolt“ koja predviđa lansiranje malog satelita u Zemljinu orbitu, ne većeg od kutije za hleb. Ovaj moćni uređaj ponašaće se kao veštačka zvezda za astronome, kako bi tačnije merili osvetljenost nebeskih tela i razotkrivali velike misterije kosmosa, poput tamne energije.
Misija vredna 19,5 miliona dolara lansiraće satelit „CubeSat“ na visinu od 35.785 kilometara i biće usklađen sa Zemljinom rotacijom, tako da će izgledati kao da je „pričvršćen“ na jednu tačku noćnog neba. Iako neće biti vidljiv golim okom, uz pomoć teleskopa izgledaće kao zvezda. Planirano je da misija bude pokrenuta 2029. To će biti prvi alat te vrste.
Ono što ovu „veštačku zvezdu“ čini praktičnijim od pravih je to što će astronomi tačno znati koliko svetlosti emituje. Satelit će emitovati laserske snopove sa određenim brojem svetlosnih čestica, odnosno fotona, koje astronomi mogu koristiti za kalibraciju svojih teleskopa za merenje svetlosti. To može pomoći da se eliminišu nagađanja i nepoznanice prilikom baždarenja instrumenata.
„Problem je u tome što ne postoji način da se tačno zna koliko svetlosti prave zvezde emituju, jer ne možemo da pošaljemo sondu jednoj da tačno izmeri njen sjaj. Zato je Landolt misija važna“, kaže astronomkinja Tajler Riči-Jovel. Očekuje se da će CubeSat pomoći astronomima da izmere svetlost koju emituju zvezde sa deset puta većom preciznošću od trenutnih procena. „Landolt“ misija će pomoći astronomima da „zabeleže“ sitne detalje koji su inače nedostajali u podacima.
Astronomija je zasnovana na proučavanju svetlosti. Zrak svetlosti odaje mnogo toga u astronomiji: temperaturu zvezde, njenu masu, tipove egzoplaneta koje kruže oko nje i da li bi one potencijalno mogle da sadrže život. Saznanje o temperaturi zvezde, na primer, može vam reći koliko daleko egzoplaneta mora biti da bi održala vodu na svojoj površini. Voda je jedan od glavnih sastojaka života kakav poznajemo, i jedna od ključnih karakteristika koje astrobiolozi traže kada pronalaze potencijalne planete na kojima bi mogao biti život.
Pronalaženje više planeta sličnih Zemlji je samo početak. Astronomi takođe mogu koristiti „Landolt“ misiju za merenje svetlosti supernovih, koje pomažu u izračunavanju brzine širenja univerzuma. Upravo sada, kosmolozi koji proučavaju širenje univerzuma suočavaju se sa izazovom: ne mogu se zadovoljiti samo jednom vrednošću za stopu širenja. Neke metode dovode do jedne vrednosti, dok druge dovode do malo drugačije. Ova zagonetka bi mogla biti ključna za otkrivanje nekih od najvećih misterija univerzuma, poput razumevanja tamne energije.
U zaključku, misija „Landolt“ će biti od velike koristi za astronomiju i proučavanje svemira. Sa novim alatom za merenje svetlosti, astronomi će moći da steknu detaljnije uvide u kosmičke fenomene i pruže odgovore na mnoga pitanja koja intrigiraju ljudski rod o svemiru. Ova misija predstavlja korak ka napretku u istraživanju kosmosa i otvaranju novih mogućnosti u proučavanju univerzuma.
