Pre samo godinu dana IT sektor u svetu suočio se sa brojnim otpuštanjima. Počelo je u januaru, pa se nastavilo u aprilu, da bi do septembra 130.000 ljudi u sektoru izgubilo posao. Srećom, ova godina ne bi trebalo da se kreće u tom smeru, kaže za 24sedam Saša Popović, CEO i suosnivač Vege IT iz Novog Sada.

Ne bih rekao da je krizni period gotov, on će trajati još neko vreme zbog raznih geopolitičkih faktora, zbog visokih referentnih kamatnih stopa, koje onda utiču na manje ulaganja u inovacije, digitalizaciju i tako dalje. S druge strane, imam utisak da neće biti značajnih otpuštanja u narednom periodu, zato što verujem da je već urađena neka stabilizacija tržišta i toga koliko su kompanije možda previše ljudi zaposlile u nekom momentu pre godinu i po – dve. Tako da u tom smislu ne očekujem neka velika otpuštanja, ali ni neki značajan rast, bar još narednih šest-dvanaest meseci, kaže Popović.

Otpuštanja neće biti, ali godina bi trebalo da bude dinamična, pre svega zbog daljeg razvoja digitalizacije i primene veštačke inteligencije (AI). Zanimljivo je koliko je veštačka inteligencija dobila na popularnosti, iako je to tehnologija koja postoji decenijama i koristi se ozbiljno u industriji već pet-deset godina. Ona je dosta vukla ulaganja u inovacije u prethodnih godinu dana, što je možda čak i sakrilo to koliko je bila loša situacija u industriji. Tako će biti i u ovoj godini.

Međutim, AI u Srbiji koristi u nekom obliku samo četiri odsto kompanija, a ni na razvijenom Zapadu nije se baš mnogo odmaklo u tom broju. U „Vegi IT“ imaju objašnjenje ove velike buke, a male primene. Gledao sam kakav je procenat korišćenja na nekim drugim tržištima, koja su nama posebno interesantna, i tamo situacija nije mnogo bolja od one u Srbiji. Mi vidimo kod mnogih naših klijenata da postoji zainteresovanost za korišćenje veštačke inteligencije i da mnoge kompanije koriste veštačku inteligenciju na neki način. Najčešće je to do sada bilo u cilju smanjenja troškova, tako što će se neke stvari automatizovati, što će se nešto što se do sada radilo ručno možda generisati od strane veštačke inteligencije i slično. Mali nivo raširenosti njene upotrebe je zbog toga što još nije pokazana opravdanost značajnog ulaganja u veštačku inteligenciju. Mislim da je pre svega rezultat toga što su mnoge kompanije uložile milijarde, i još se nije vratilo nazad to što je uloženo.

Problem startapa u Srbiji nije samo „interni“, pitanje kadrova i proizvoda, već prepreke postavlja i država. I pored toga što je menjan, Zakon o deviznom poslovanju i dalje nije prilagođen savremenim potrebama firmi. Na primer, osnovali smo još jedan startap prethodnih nedelja i bavili smo se time gde da osnujemo firmu u inostranstvu i kako će da izgleda ceo proces naplate. Da otvorimo firmu u Americi, pa će se taj novac prebacivati u Srbiju i tako dalje. Sve to može da se uradi, ali komplikuje život, ja bih rekao, nepotrebno startapima, donosi neki dodatni trošak i vodi ka tome da moramo neke takse i poreze da platimo u inostranstvu umesto da u Srbiji platimo sve i da ovde ostane u našoj zajednici više para.

No, nije samo AI ono što bi moglo da „povuče“ industriju ove godine, jer mnoge nade polažu se i u jeftiniji novac, koji bi omogućio veća ulaganja. Zbog skupog novca u 2024. bilo je mnogo manje ulaganja, pre svega VC fondova u startape i skejlape. Tu se radi o 40-50% manje ulaganja nego što je bilo godinu dana ranije. I to je nešto što se odrazi i na kompanije koje pružaju usluge ili prodaju softverske proizvode na tržištu, zato što, jednostavno, bude manje posla. To je bio izazov i za kompanije poput naše, da se više potrudimo da dođemo do iste količine posla koju smo imali ranije.

Vega IT, kao kompanija koja je nastala kao startap, sama osnovala nekoliko startapa, koja ulaže u startape i radi sa njima, ima odličan pregled domaćeg ekosistema, iako joj je poslovanje prevashodno okrenuto zapadnim tržištima. Zbog toga smo Sašu Popovića pitali o glavnim problemima srpskog tržišta i načinima da se oni prevaziđu. Istakao bih da naš startap ekosistem ima ogroman poslovni potencijal, ali i ogroman potencijal da transformiše nabolje društvo u kojem živimo, da podigne životni standard i tako dalje. Utisak mi je da je to jedna od najvažnijih stvari za našu budućnost, jer ako imamo uspešne domaće startape, to znači da će ti startapi poslovati iz Srbije za ceo svet, ovde donositi prihode iz inostranstva i ovde plaćati poreze. Imamo puno talentovanih ljudi, koji su spremni da se upuste u preduzetništvo. Ono što trenutno vidim kao ozbiljan izazov jeste to kako da se, kada se napravi neki dobar proizvod od strane naših startapa, on plasira na globalno tržište, i to tako da postane globalno uspešan.

Saša Popović je nedavno proglašen za menadžera godine u izboru Sprske asocijacije menadžera. Skromno kaže da je to priznanje zapravo za njegov tim i kompaniju. To priznanje je dodatna potvrda da to što radimo ja i moje kolege ima smisla i da je prepoznato i van granica naše kompanije, i da je od koristi i za zajednicu u kojoj živimo i radimo. Od kupovine i rekonstrukcije zgrade bivšeg Radničkog univerziteta u Novom sadu, gde smo mogli da zaposlimo dodatnih 500 ljudi, preko stipendija studentima i srednjoškolcima, ulaganja u obrazovanje i razvoj preduzetništva, do raznih ekoloških aktivnosti kao što su pošumljavanje gradova i donacija neprofitnim organizacijama.

Vega IT danas radi najviše u industriji finansijskih usluga, sa bankama, osiguravajućim kućama, raznim fintecima, inšortecima… ali i u industriji zdravstvene zaštite… Pored Engleske, najveća tržišta su im ona Holandije, Nemačke, Švajcarske, SAD… ukupno u 24 zemlje širom sveta. Poslednjih nekoliko godina više ulažu u razvoj svojih softverskih proizvoda. Do sada su imali generičke, dovoljno spremne za razne industrije, koji se potom prilagođavaju za konkretne klijente, a kojima su bili veoma konkurentni na tržištu. Sada idu korak dalje i u 2024. godini počeli su da rade i na kompletnim proizvoda.

Što se tiče planova za ovu godinu, „Vega IT“ namerava da proširi kancelariju u Londonu, koju je, na tržištu odakle dobija 40 odsto prihoda i gde je imala isto toliki rast, otvorila prošle godine. Ali to nije jedina destinacija širenja. U procesu smo osnivanja kancelarije u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji. Taj proces traje znatno duže nego što smo se nadali, ali bi to trebalo u narednim mesecima da bude završeno. Tamo već radimo na nekoliko zanimljivih prilika i verujemo da će nam ova tržišta na kojima radimo, plus novo na Bliskom istoku, pomoći da u 2025. godine napravimo rast od oko 25 odsto. Dosad, nažalost, više puta u prethodnom periodu se dešavalo da domaće IT kompanije, kada porastu do nekog, da kažemo, značajnijeg broja zaposlenih ili prihoda, prodaju svoj vlasnički udeo ili deo. Meni je, iskreno, svakih put bilo žao da to vidim, zato što, kao što sam spomenuo, verujem da je puno bolje za naše društvo da imamo uspešne domaće kompanije, koje će ovde plaćati poreze, a ne da se sve svede na to da su ovde ljudi koji obavljaju neki posao za kompanije koje dobit stvaraju negde drugde. Popović tvrdi da će tako i ostati, bar u dogledno vreme, mada su otvorenog uma što se tiče njihove poslovne budućnosti.

Više detalja o tom izazovnom, ali i uspešnom putu, do sada već sedamnaest godina, radoznali umovi i budući biznismeni mogu naći u knjizi Saše Popovića „Život preduzetnika“, a za 24sedam on kaže da ljudi moraju da veruju i u sebe i u samu mogućnost uspeha.