Vodotoci južnog Banata, o kojima se brine vršački ribočuvar Marko Popović iz JVP „Vode Vojvodine“, u protekle četiri godine doživeli su značajne promene. Ribokradice su gotovo u potpunosti prestale da budu pretnja ovim vodotocima, a fond ribe u kanalu Dunav-Tisa-Dunav, koji je 2016. godine bio gotovo potpuno istrebljen zbog nezakonitog ribarenja, sada je drastično uvećan. Ovo je naročito obradovalo sportske i rekreativne ribolovce, dok su stroge kaznene politike doprinele smanjenju ribokradice.
Marko Popović, koji zajedno sa svojim pomoćnikom Markom sprovodi kontrolu na više od 200 kilometara vodotoka, navodi da su svi uhvaćeni izgrednici procesuirani, pri čemu su neki čak dobili i zatvorske kazne. „Mnoge ribokradice su se prebacile u legalne tokove ili su trajno odustale od ‘posla’“, ističe Popović. Tokom svoje misije, on je sa svojim timom izvadio više od 20 kilometara mreža, oduzeo nekoliko automobila, kao i više čamaca i rekvizita korišćenih za ribolov.
Popović se pohvalio i dobrom saradnjom sa policijom iz svih lokalnih samouprava, kao i sa Tužilaštvom. Na primer, ribokradice koje su uhvaćene sa dva smuđa i dva soma teža od tri kilograma ostale su bez pribora i morale su da plate kaznu od 100.000 dinara. U poslednje vreme, krivolov u ovom regionu bio je najzastupljeniji na delu kanala DTD od Stare Palanke do brane u Kajtasovu, dok je trenutno najkritičnije područje kod sela Jarkovac.
„Najčešće se krivolovi oko posta, mada mogu reći da mreže postavljaju čim saznaju da sam bolestan ili kada im je čamac ili auto u kvaru“, tvrdi Popović. Njegov tim uspeva da obiđe svaki kutak duž 200 kilometara vodenih tokova, bez obzira na vremenske uslove i doba dana.
Popović kontroliše južnobanatski deo kanala DTD, uključujući reke Karaš, Brzava i Rojga, kao i kanal Nadal, gde se najviše može pronaći soma, šarana, smuđa, štuke i tolstolobika. Iako ne može tačno da izračuna koliko je nelegalno izlovljene ribe vratio u vodu, seća se nesvakidašnjeg slučaja kada su izgrednici u priobalju kanala vilama ubijali šarane u mrestu.
Na crnom tržištu, smuđ može dostići cenu do 1.000 dinara, dok šaran dostiže cenu od oko 700 dinara. Ribokradice tako mogu da zarade i do 100.000 dinara za jedno veče. Dozvoljeni dnevni ulov ribe iznosi pet kilograma, a sve što se izlovljava iznad tog limita podložno je kazni od 5.000 do 150.000 dinara, uz oduzimanje opreme.
U svetlu ovih podataka, jasno je da se stanje na vodotocima južnog Banata značajno poboljšalo zahvaljujući trudu i upornosti ribočuvara kao što je Marko Popović. Kroz njegov rad, ribolovci su dobili priliku da uživaju u svojoj strasti bez straha od ribokradica, a riba se ponovo vraća u vodene tokove. Ova promena ne samo da doprinosi očuvanju ribljeg fonda, već i jača zajednicu ribolovaca koji se udružuju u borbi protiv krivolova, čime se osigurava održivost ribolova i očuvanje prirode.
U narednom periodu, očekuje se da će se nastaviti sa ovim pozitivnim trendom, a Marko Popović i njegov tim će nastaviti da rade na očuvanju ovog prirodnog bogatstva, pružajući dodatnu sigurnost svim ljubiteljima ribolova i prirode.
