Prema podacima Klimatske agencije Evropske unije „Kopernikus“, temperatura vazduha u ponedeljak 22. jula bila je 0,06 stepeni Celzijusa toplija od proseka, nakon što je samo dan pre toga postavljen rekord od 17,09 stepeni Celzijusa. Klimatolozi upozoravaju da će planeta nastaviti da se zagreva sve dok se ne zaustavi sagorevanje fosilnih goriva i dostigne nultu emisiju. Očekuje se da će rekordne vrućine, koje su već pogodile različite delove sveta, oboriti nove dnevne rekorde i uzrokovati ekstremne meteorološke događaje.
Tokom ove godine, beležimo niz katastrofalnih incidenata poput toplotnih talasa, divljih požara i nepredviđenih vremenskih prilika širom sveta. Arktik se zagreva brže od bilo kog drugog dela planete, dok su zabeležene izuzetno visoke zimske temperature čak i na Antarktiku. Iako su dnevni rekordi temperature važni, veći problem leži u širem obrascu globalnog zagrevanja koji se beleži svakodnevno.
Prema podacima agencije „Kopernikus“, svaki mesec od juna 2023. godine obara temperaturne rekorde u odnosu na prethodne godine. Ovo, zajedno sa kontinuiranim rastom temperatura, stavlja planetu na neistraženo područje i postavlja je u nepredviđenu situaciju. Emisije gasova izazivača efekta staklene bašte nastavljaju da rastu iako većina zemalja obećava smanjenje tih emisija.
Na osnovu različitih izvora klimatskih podataka, poput godova drveta, ledenih slojeva i skeleta korala, naučnici su u stanju da prošire svoje razumevanje o klimatskim promenama. Prema njihovim procenama, trenutni period spada u jedan od najtoplijih u poslednjih 100.000 godina, odnosno od početka poslednjeg ledenog doba.
U zaključku, klimatske promene su realnost sa kojom se suočava celokupan svet. Potrebno je hitno preduzeti korake ka smanjenju emisija gasova izazivača efekta staklene bašte kako bi se zaustavilo dalje globalno zagrevanje. Svetski lideri, naučnici i pojedinci moraju zajedno raditi na pronalaženju održivih rešenja kako bi sačuvali planetu Zemlju za buduće generacije.
