Evropska centralna banka nedavno je snizila osnovne kamatne stope na evro nakon višegodišnjeg uspona. Narodna banka Srbije također je smanjila kamate na dugove u dinarima za 0,25 procentnih poena. Učesnici Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava u Bečićima smatraju da inflacija usporava i da je vreme da se podstakne rast privrede kroz jeftiniji novac.
Cene u Srbiji su usporile rast u maju na ciljanu stopu od 3 +/- 1,5 odsto, odnosno na 4,5 odsto na godišnjem nivou. Očekuje se dalje usporavanje na 3 procenta početkom naredne godine. Globalno, inflacija je dovoljno usporila da centralne banke mogu smanjiti osnovne kamate, omogućavajući građanima i privredi da se jeftinije zadužuju.
Narodna banka Srbije ne očekuje značajan rast cena uvezenih proizvoda i usluga, ali pažljivo prati faktore ponude i tražnje. Smanjenju inflacije najviše su doprineli jeftinija hrana, stagnacija cena struje i gasa, iako bi inflacija bila niža da nisu porasle akcize na duvan radi usklađivanja sa inflacijom.
Centralne banke su podigle kamate kako bi suzbile inflaciju, postigavši cilj, te je sada vreme za stimulaciju privrede kroz jeftinije kredite. BDP Srbije u prva tri meseca rastao je više od očekivanog, za 4,7 procenata, poguravši ga sektori usluga, industrije i građevinarstva. Očekuje se da će srpska ekonomija nastaviti brže rasti od drugih u regionu, čiji će prosečan rast iznositi 3,2 procenata.
Regionalni finansijski samit istaknuo je kompleksnu i nepredvidivu situaciju, posebno zbog usporenog rasta u evrozoni, koji će ove godine iznositi svega 0,7 procenata. Izazovi poput ratova, tenzija i klimatskih promena dodatno komplikuju situaciju. Ključ za održivi rast leži u reformama koje mogu biti sprovedene.
Potrebno je podstaći investicije i poboljšati upravljanje ulaganjima kako bi se postigao dugoročan rast. Udeo neformalnog sektora i sive zone i dalje je visok u odnosu na razvijene zemlje, što usporava rast, produktivnost i konkurentnost. Saradnja, trgovinske veze i ulaganja u zelenu energiju također su važni za dalji napredak.
Na Samitu se nije govorilo o političkim odnosima u regionu zbog nedostatka srpskih zvaničnika, a odsustvo se povezuje s glasanjem u UN za Rezoluciju o Srebrenici, posebno u Crnoj Gori. Ovo je indikator trenutnih političkih tenzija koje mogu uticati na ekonomsku saradnju i razvoj u regionu.
