Elementarne nepogode sa teškim posledicama postale su veliki izazov za poljoprivrednike u Srbiji, a istovremeno poljoprivredno osiguranje beleži slab rast. Samo 15% površina pod ratarskim kulturama je osigurano, iako su klimatske promene i nepredvidive vremenske prilike postale uobičajene. Prošle godine superćelijska oluja uništila je velike količine voća, uzrokujući štetu od 25 miliona evra za samo jedan dan. Osiguranje useva iznosi od 2% do 5% prihoda od prodaje, a uz subvencije države premija nije skupa. Međutim, samo 5% fizičkih lica osigurava svoju proizvodnju, dok agrokompanije obezbeđuju osiguranje za 60% obradivih površina. Isplata naknade štete u „Globos osiguranju“ je veća od proseka tržišta za 60% do 85%, a subvencije države iznose 40% do 70% premije osiguranja. Pored nepoverenja poljoprivrednika u isplatu odštete, glavni razlozi za nedovoljno osiguranje su nepredviđene klimatske promene i nepredvidive vremenske prilike. Stručni timovi se bave procenom štete, garantujući fer odštetu za osiguranike. Udruženje osiguravača navodi da ako klijent nije zadovoljan procenom, može zatražiti drugostepenu komisiju ili ići na sudsko veštačenje, mada samo 1% do 2% šteta završi na veštačenju. Osiguranje poljoprivrednih kultura je važno za očuvanje budućnosti proizvodnje i zaštite od nepredvidivih vremenskih uslova. Nemanja Vignjević iz „Globos osiguranja“ ističe značaj odgovornog poslovanja u poljoprivredi i ulogu osiguranja u zaštiti useva od nepogoda. Subvencije države i pouzdana procena štete mogu motivisati više poljoprivrednika da osiguraju svoje useve i obezbede sigurniju proizvodnju u budućnosti.