Ruski predsjednik Vladimir Putin nedavno je najavio da će Rusija nastaviti proizvodnju raketa kratkog i srednjeg dometa koje mogu biti opremljene nuklearnim bojevim glavama. Ova odluka uslijedila je nakon što su Sjedinjene Američke Države najavile planove za raspoređivanje sličnih projektila u Evropi i Aziji.
Godine 2019., SAD su zvanično napustile Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz 1987. godine sa Rusijom. Američka vlada tvrdila je da Rusija nije poštovala sporazum, dok je Kremlj negirao te optužbe. Nakon američkog povlačenja iz sporazuma, Rusija je uvela moratorijum na razvoj raketa koje su bile ograničene Sporazumom INF.
Putin je izjavio da SAD ne samo da proizvode ove raketne sisteme, već ih već koriste u vojnim vježbama u Danskoj. Također, nedavno je objavljeno da se slične rakete nalaze i na Filipinima, što je izazvalo dodatnu zabrinutost u ruskoj vojnoj zajednici.
Kao odgovor na američke akcije, Putin je rekao da je Rusija prisiljena da preduzme određene korake u vezi sa svojim raketnim programom. Ova odluka mogla bi imati ozbiljne posledice po geopolitičku situaciju u svetu.
Sporazum INF je bio jedan od ključnih dogovora u oblasti kontrole nuklearnog naoružanja između SAD i Rusije. Obim sporazuma obuhvatao je zabranu razvoja, testiranja i postavljanja raketa srednjeg dometa o dometu od 500 do 5500 kilometara. Narušavanje ovog sporazuma od strane jedne od strana otvara prostor za nove tenzije i trku u naoružanju.
Rusija je više puta izrazila svoju zabrinutost zbog američkih vojnih aktivnosti u blizini svojih granica, posebno u Evropi. Raspoređivanje raketnih sistema na kontinentu dodatno pogoršava odnose između Moskve i Washingtona, i stvara atmosferu nepoverenja i nesigurnosti.
Putinova najava o nastavku proizvodnje raketa srednjeg dometa jasno pokazuje da Rusija neće stajati mirno dok se Amerika širi vojno u njenom dvorištu. Ova politika može rezultirati novim tenzijama između dve nuklearne sile i povećati rizik od mogućeg oružanog sukoba.
Međutim, nije samo bezbjednosni aspekt koji zabrinjava u vezi sa ovom situacijom. Razvoj i proizvodnja novih nuklearnih raketa takođe izazivaju zabrinutost u vezi sa poštovanjem nuklearnog naoružanja i mogućnošću eskalacije sukoba.
Sa jedne strane, Rusija tvrdi da je njena reakcija na američke akcije nužna kako bi zaštitila svoju nacionalnu bezbjednost. Sa druge strane, SAD tvrde da je raspoređivanje raketnih sistema u Evropi deo njihove strategije za jačanje odbrambenih kapaciteta i zaštite saveznika od potencijalnih pretnji.
Ukoliko obe strane ne pronađu način da reše svoje nesuglasice i da uspostave dijalog, situacija može postati sve opasnija i nepredvidljivija. Ako se tenzije nastave povećavati, može doći do novog hladnog rata ili čak otvorenog konflikta, čije bi posledice mogle biti katastrofalne za ceo svet.
Međunarodna zajednica mora hitno pronaći način da spreči eskalaciju sukoba i da promoviše dijalog između Rusije i SAD. Diplomatsko rešenje ove krize ključno je za očuvanje mira i stabilnosti u svetu.
Rusija je suočena sa brojnim izazovima u vezi sa svojim spoljnim odnosima i bezbednošću. Odluka o nastavku razvoja i proizvodnje novih nuklearnih raketa srednjeg dometa samo je jedan od mnogih koraka koje ruska vlada preduzima u borbi za svoje interese i bezbednost.
Nije još jasno kako će se situacija dalje razvijati i kakve će biti posledice Putinove najave. Ono što je sigurno jeste da je ova situacija ozbiljno ugrozila bezbednost i mir u svetu, i da je hitno potrebno preduzeti korake kako bi se izbegla eskalacija sukoba i ratnih razaranja. Diplomatski pristup i dijalog jedini su put ka rešenju ovog konflikta i zaštiti sveg čovečanstva od mogućih katastrofalnih posledica.
