Najava donošenja rezolucije o genocidu u Srebrenici, koja će se naći na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 23. maja, izazvala je političke tenzije u regionu. Rezoluciju koju su inicirale Nemačka i Ruanda podržale su zapadne sile, ali je njeno podržavanje izazvalo kontroverze u Crnoj Gori. Premijer Milojko Spajić najavio je podršku rezoluciji, ali prosrpske partije tvrde da se Srbi označavaju kao „genocidan narod“. U skladu s tim, Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore predložilo je amandmane na tekst rezolucije, ali su oni izazvali negativne reakcije prosrpskih stranaka. Iako su amandmani usvojeni, predsednik parlamenta Andrija Mandić rekao je da nije postignuta saglasnost oko rezolucije, te da će se o njoj razgovarati sa međunarodnim partnerima. Odnosi u regionu su nestabilni jer Crna Gora je pod pritiskom Zapada i prosrpskih snaga. Komentatori tvrde da će Crna Gora glasati za rezoluciju uprkos amandmanima jer ima prioritetnijih problema. Uz to, najava rezolucije o Srebrenici izazvala je kontroverze i u Hrvatskoj, jer su crnogorski političari pomenuli rezoluciju o Jasenovcu. Na to je Hrvatska oštro reagovala, upozoravajući da bi usvajanje te rezolucije ugrozilo evropski put Crne Gore. Komentatori ističu da situacija ukazuje na nepripremljenost zemalja u regionu da se suoče sa prošlošću, te da je neophodno da se odnosi stabilizuju kako bi se izbegle potencijalne političke krize.