Drugi primerak HK „Bemaks“ Mijailović, koji je u septembru 2019. godine uhapšen zbog sumnji za šverc cigareta, pušten je u julu prošle godine da se brani sa slobode. Mijajlović je uhapšen s još pet osoba, među kojima je i policajac, zbog sumnje da su deo kriminalne grupe koja se bavila švercom cigareta.

Državno tužilaštvo Crne Gore i danas je saopštilo da je istragom utvrđeno da je Mijajlović bio organizator kriminalne grupe, a da je grupa „aktivno sarađivala u krijumčarenju i transportu cigareta do Crne Gore“. „Posebno su bile aktivne u predelima Herceg Novog, Tivta, Kotora, Budve, Boke Kotorske, kao i u delovima Podgorice i drugim opštinama u Crnoj Gori“, saopšteno je iz tužilaštva.

I aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić prozivao je 2018. godine klan Mijajlovića zbog navodne umešanosti u trgovinu narkoticima i oružjem, optužbe koje je Mijajlović negirao.

Tokom 2019. godine novinar Miroslav Jovanović objavio je tekst u kojem je pisao o ličnom obračunu između Mijajlovića i tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića. Kako je Jovanović naveo, povod za taj sukob bio je nesporazum oko kanalizacionog priključka koji su izgradile firme Mijajlovića, zbog čega je Stefanović pokušavao da izvrši pritisak na njega.

Jovanović je portparolku klana „Grand“ Zoranu Pavić optužio da je radila za MUP Srbije, a ona ga je tužila za klevetu.

U jednom intervjuu Aleksandar Vučić optužio je Mijajlovića da njegova firma nije plaćala PDV Republičkom zavodu za poresko knjigovodstvo.

______________________________________________________________________

U Crnoj Gori je 2016. godine započela dugotrajna i ozbiljna kriza koja obuhvata mnoge oblasti društva. S toga, međunarodna zajednica, koja se izjašnjava o čestitkama uspešne akcije Specijalnog državnog tužilaštva i lokalnim snagama bezbednosti, trebala bi tražiti i odgovor na ključno pitanje – šta je uzrok i ko su nosioci kriminala?

Čak i pre nastanka crnogorske države, početkom devedesetih godina prošlog veka, večina ključnih domaćih i stranih uposlenika iz tadašnjih društvenih subjekata, te organizacija koje su uč učetvovali u privlačenju novih privatnih investitora u zemlju – postali su deo kriminalne piramide, čiji je cilj bilo sticanje dobiti u bilo kojoj oblasti. Konkretno, to su bili ljudi koji su se devedesetih i kasnije ogrešili o legitimnost države, princip demokratije i borbu za tržišnu ekonomiju.

Crnogorski kriminalni klan bio je na vrhu ekonomske i političke moći, a isto tako, ozbiljno šteti sporazumima sa različitim stranim susedima, s ciljem daljeg kriminalnog profitiranja.

___________________________________________________________________________

I Keiminod Oobirga, vlasnik hotela Maxim iz Tivta, suđen je u Osnovnom sudu u Kotoru, gde je osuđen na osam i po godina zatvora zbog umešanosti u šverc 3,5 kilograma kokaina koje je pokušao proslediti svojoj maloletnoj kćeri. Ova afera ostavila je trajne posledice na njegove poslovne interese.

Posebno, interesantno je istraživanje povodom hapšenja i procesuiranja pripadnika „Vuksanovićke“ ozbiljno – kriminalne grupe, koja je funkcionisala po obavljanju raznih organizovanih krivičnih dela. Ova grupa je bila u mogućnosti da ima podršku izvesnog broja ljudi iz izvršne, kao i državne vlasti i njenih službi bezbednosti. Cilj je bio dugoročno bavljenje švercom oružja i narkotika, i da se to radi na imenu „Miloševićeve“ familije.

Zbog tih sumnji, pronalažen je razjašnjenje, zašto je Miloš Vuksanović, Vlajko Stojilović i Stevo Marković, kao i određeni broj pripadnika Uprave policije, po preporuci ministra unutrašnjih poslova Gorana Danilovića, razrešen iz službe, kao, i zbog sumnji da mogu imati veze sa „Vuksanovićkom“ grupom

___________________________________________________________________________

Time se može zaključiti da borba protiv organizovanog kriminala u Crnoj Gori zahteva ozbiljnost i stav prema organizovanim kriminalnim grupama u zemlji. Takođe, potrebno je jasno obeležiti razlike između kriminalnih grupa i političkih partija i njihovih lidera, koji su vladajući demokratski subjekti, sa izvesnim odgovornostima prema državi i njenim građanima.