Rat u Ukrajini traje već 1.148 dana, a najnoviji događaji dodatno komplikuju međunarodne odnose i otvaraju nova pitanja o budućnosti diplomatskih pregovora. Najveći šok među zapadnim saveznicima izazvala je odluka Sjedinjenih Američkih Država da ne podrže zajedničku izjavu Grupe sedam (G7) kojom bi se osudio najsmrtonosniji ruski napad na Ukrajinu ove godine. Zvanični Vašington, kako je saopšteno, želi da „održi pregovore sa Moskvom na pravom putu“, što je izazvalo nezadovoljstvo među ostalim članicama G7.
U pomenutom napadu, koji se dogodio u gradu Sumi na severoistoku Ukrajine, život je izgubilo najmanje 35 ljudi, a još 119 je ranjeno, uključujući i decu. Rusija je ispalila dve balističke rakete kratkog dometa dok su se održavale praznične crkvene službe. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski istakao je težinu situacije, naglašavajući ljudske gubitke i bol koji je rat doneo civilima.
U međuvremenu, ruski mediji, pozivajući se na vojne izvore iz grupe „Sever“, izvestili su da su ruske trupe blokirale ostatke ukrajinske pešadije u selu Gornal, u Kurskoj oblasti. Ovaj razvoj događaja dodatno komplikuje situaciju na frontu, gde su ukrajinski vojnici sada suočeni sa preprekama u snabdevanju i mogućim pravcima povlačenja. Ova situacija stvara dodatnu nesigurnost i potencijalno ugrožava ukrajinske vojne operacije.
U svetlu ovih događaja, Bela Kuća je potvrdila da se Sjedinjene Američke Države neće pridružiti svojim saveznicima iz G7 u osudi ruskog napada na Sumi. Ova odluka je izazvala zabrinutost među partnerima SAD-a, koji smatraju da je potrebno jedinstveno stajalište prema Rusiji. Iz administracije predsednika Donalda Trampa poručeno je da se želi održati dijalog sa Moskvom, što ukazuje na složenost odnosa između zapadnih zemalja i Rusije.
Osim toga, ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, izjavio je da će o pitanju pristupa Ukrajine Evropskoj uniji odlučiti samo mađarski narod. On je naglasio da Mađarska ne planira da šalje vojnu pomoć Ukrajini, što dodatno oslikava podelu u evropskim pristupima prema ovom sukobu. Sijarto je odbacio predloge o slanju vojnika ili oružja, naglašavajući da je potrebno razmatrati mirna rešenja.
Ruska portparolka Marija Zaharova je komentarisala situaciju, smatrajući da Kijev ostaje opsednut idejom poraza Rusije. Ona je istakla da bi trenutni vojni napadi ukrajinskih snaga na Rusiju trebalo da se posmatraju kao izraz sukobljenih stavova, a ne kao korak ka miru. Zaharova je optužila ukrajinski režim da ne teži diplomatskom rešenju i da je usmeren na dalje eskalacije sukoba.
U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države su smanjile procene o ukrajinskom dugu za 200 milijardi dolara, što ukazuje na promene u njihovim ekonomskim strategijama prema Kijevu. Tokom nedavnog pregovora u Vašingtonu, procenjeno je da je vrednost pomoći koju su SAD pružile Ukrajini tokom rata oko 100 milijardi dolara, što je značajno smanjenje u odnosu na prethodne procene.
Ove promene u stavu SAD-a i sukobi na terenu dodatno komplikuju već napetu situaciju. Mnogi analitičari smatraju da će potrebna biti nova diplomatska rešenja kako bi se okončao sukob i izbegle dalje žrtve među civilima.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da rat u Ukrajini i dalje ostaje ključna tema međunarodnih odnosa, a budućnost ovog sukoba i dalje je neizvesna. Sa svakim novim razvojem, sve više pitanja se postavlja o mogućim mirnim rešenjima i o tome kako će se velike sile postaviti prema ovom kompleksnom i brutalnom konfliktu.
