Svet se suočava s trgovinskim ratom koji je započela Evropa, a koji je dodatno eskalirao kroz američke carine na električne automobile. Carine od 245% postaju oružje protiv Kine, s namerom da se ograniči njena ekonomska dominacija. Američki predsednik Donald Tramp je, suočen s ovim izazovima, odlučio da oslobodi Evropsku uniju od kineskih investitora u lukama, gde Kinezi poseduju značajne udjele u 33 pomorske luke, uključujući velike luke poput Roterdama, Hamburga i Antverpena.
Trgovinski rat se ne vodi samo na granicama, već i na globalnom nivou. Američka administracija tvrdi da su luke kritična infrastruktura za NATO operacije, a strahuje se da Kinezi špijuniraju koristeći tehnologiju u lukama, uključujući „pametne“ dizalice. Kineske investicije, koje su prethodnih godina smatrane kapijama za priliv novca u Evropu, sada postaju bezbednosni problem u svetlu globalnih tenzija.
Pandemija koronavirusa je dodatno osvetlila ranjivost globalnih lanaca snabdevanja, pokazujući kako ko kontroliše glavne luke može da upravlja svetskom trgovinom. Nakon napada Rusije na Ukrajinu, evropske luke su postale vitalna čvorišta za transport kritične robe, što je povećalo zabrinutost oko kineskog uticaja.
Amerikanci su uočili da kineski novac u evropskim lukama može predstavljati bezbednosni rizik. Tramp je nastojao da pojača američki uticaj u pomorskoj trgovini i da smanji kineski pristup. Predložene su dodatne naknade za kineske brodove u američkim lukama, što primorava evropske kompanije da preispitaju svoje lance snabdevanja.
Kineske kompanije poseduju značajne udjele u brodarstvu i logistici u Evropi. Osim luke Pirej, koja je pod potpunom kontrolom kineske korporacije „Cosco“, u drugim evropskim lukama Kinezi poseduju određene terminale, dok je upravljanje lukama pretežno lokalno. Kineska državna preduzeća su vlasnici u 20 kontejnerskih terminala, dok privatna kompanija „Hutchison Ports“ ima akcije u 14 luka.
Kineske kompanije su ostvarile značajan profit od evropskih luka, a njihov udeo u prihodima „Cosco“ je porastao sa 32% u 2016. na 51% u 2023. godini. Ovo ukazuje na rastući značaj evropskih luka za kineske investitore i njihove strategije širenja na tržištu EU.
U kontekstu trgovinskog rata, Tramp je takođe naglasio važnost Panamskog kanala, ključnog za američki transport tereta i trgovinu. Nakon što su se pojavile političke tenzije, konglomerat CK Hutchison je najavio prodaju 43 luke, uključujući terminale u Panamskom kanalu, američkom investicionom fondu BlackRock.
Američki analitičari su izrazili zabrinutost zbog sve većeg kineskog uticaja u lukama širom sveta. U tom kontekstu, posebno se ističe platforma za javno informisanje (LOGINK), pod kontrolom kineskog Ministarstva saobraćaja, koja može da prikuplja velike količine podataka i predstavlja rizik za bezbednost.
Kineske „pametne“ dizalice, koje se sve više koriste u lukama, mogu prikupljati podatke u realnom vremenu, a stručnjaci upozoravaju da se 80% takvih uređaja proizvodi u Kini. Ovo stvara potencijal za špijuniranje i prikupljanje informacija koje mogu biti korisne za vojne i ekonomske svrhe.
S obzirom na sve navedeno, trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine se intenzivira, a strategije koje se usvajaju na globalnom nivou postaju sve složenije. Kineska ekonomska dominacija i njeni uticaji na evropske luke i trgovinu predstavljaju izazov za međunarodnu bezbednost i stabilnost. Američka administracija nastoji da učvrsti svoj položaj i smanji kineski uticaj, dok se svet suočava s novim globalnim ekonomskim realnostima.
