Prosečna neto zarada u Srbiji u junu dostigla je 95.804 dinara, što je ekvivalentno oko 819 evra. To predstavlja povećanje od 7,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, kada se uračuna inflacija od 3,8%. Ovo je jedan od većih godišnjih skokova plata u širem regionu Balkana.
U poređenju sa drugim zemljama u regionu, prosečna plata u Srbiji je veća od plate u Bugarskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, ali je manja od plate u Sloveniji i Rumuniji. Zaposleni u Mađarskoj takođe su imali značajan rast plata, dok su Hrvatska i Makedonija zabeležile nešto veća povećanja od Srbije.
Rast plata ima značajan uticaj na inflaciju, zajedno sa rastom troškova proizvodnje i usluga. Monetarna politika pažljivo prati ovaj faktor, posebno u kontekstu mogućeg smanjenja kamatnih stopa. Realne zarade su značajno porasle u poslednjih nekoliko godina, ali se očekuje da to neće dovesti do povećanja inflacije već će ona opasti na 3,5% do kraja godine.
Narodna banka Srbije smatra da rast zarada neće ugroziti snižavanje inflacije i njen povratak na ciljane vrednosti. Uprkos povećanju plata, ekonomija Srbije još uvek nije u potpunosti zaposlena, što znači da postoji prostor za dalje smanjenje nezaposlenosti i povećanje zaposlenosti.
NBS predviđa da će rast zarada u 2024. godini iznositi oko 8% realno, u poređenju sa 2,7% u 2023. U narednoj godini očekuje se usporavanje rasta zarada na oko 3,5%, prateći rast BDP-a i zaposlenosti u privatnom sektoru. Izdaci za zaposlene u javnom sektoru trebalo bi da budu ograničeni na oko 10% BDP-a.
U zaključku, rast plata u Srbiji predstavlja pozitivan trend, ali se pažljivo prati u kontekstu inflacije i ukupnog ekonomskog razvoja zemlje. Očekuje se da rast zarada neće dovesti do inflacionih pritisaka i da će ekonomija Srbije nastaviti da raste stabilno u narednom periodu.
