Klimatske promene su tema o kojoj se sve više govori, a njihove posledice će se sigurno odraziti na sve nas. Međutim, neki ljudi uspevaju da iskoriste ove promene u svoju korist, kao što je slučaj sa voćarem i direktorom lokalne škole Slađanom Papićem iz Mačvanske Mitrovice.

Umesto tradicionalnih voćnih kultura poput maline, jabuke ili šljive, Papić se odlučio da eksperimentiše sa egzotičnijim voćem poput kivija. On planira da proširi svoj hobi u pravi biznis i zasadi plantažu kivija. Kivi je otporniji na ekstremne vremenske uslove, poput niskih temperatura, što ga čini pogodnim za uzgoj u Srbiji.

Papić ističe da kivi zahteva određenu negu, poput intenzivne rezidbe i dovoljno vode i humusa. Takođe, važno je izbegavati zemljišta sa visokim sadržajem krečnjaka. Kivi je takođe otporan na većinu bolesti i štetočina, osim azijske smrdljive bube. Međutim, posledice napada ove bube na kivi su mnogo manje nego kod drugih voćnih vrsta.

Pored toga, Papić ističe da uzgoj kivija može biti potpuno organski, što privlači sve više ljudi. On planira da proširi svoje poslovanje i da se fokusira na uzgoj kivija, koji mu trenutno donosi oko 100 kilograma roda po stablu.

Uzgoj kivija ne mora biti samo poslovni poduhvat, već može biti i užitak. Kivi se može gajiti kao ukras ili zaštita od sunca u dvorištu, a ne zahteva previše pažnje. Takođe, kivi može poslužiti kao sirovina za proizvodnju rakije, kao što to radi Papić. On je napravio kivijevaču od sitnijih plodova i dobio jedinstvenu rakiju sa egzotičnim ukusom.

Ukratko, uzgoj kivija može biti profitabilan posao, ali i izvor užitka i zadovoljstva za ljude koji se bave poljoprivredom. Kivi je otporan na ekstremne uslove, lako se održava i može biti osnova za proizvodnju različitih proizvoda poput voćnih salata i rakije. Sve u svemu, kivi predstavlja zdravu i egzotičnu voćku koja može privući mnoge ljude u Srbiji.