Težnja za vraćanje ravnoteže u prirodne procese u poljoprivrednoj proizvodnji, onako kako su funkcionisali pre čovekovog uticaja, postavlja se kao prioritet za budućnost poljoprivrede. Ovaj koncept, koji se naziva regenerativna poljoprivreda, podrazumeva niz praksi koje pomažu u očuvanju i poboljšanju plodnosti zemljišta. Agronom Marko Bojin istakao je na radionici „Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi“, da se ovim pristupom postiže poboljšanje plodnosti zemljišta kroz minimalno uznemiravanje, vraćanje organske materije, korišćenje mikrobioloških preparata i sejanje pokrovnih useva.
Radionica je okupila stručnjake iz regiona i četrdesetak poljoprivrednih proizvođača, a organizovali su je Donau Soja i EIT Food u Subotici. Ovaj događaj označava početak druge godine projekta „EIT Food Regenerative Agriculture Program“. Dr Jordana Ninkov, naučna savetnica iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, naglasila je da regenerativna poljoprivreda predstavlja strateško pitanje za Srbiju u kontekstu klimatskih promena. Intenzivna poljoprivreda dovela je do degradacije zemljišta, a procenjuje se da je polovina svetskog poljoprivrednog zemljišta već degradirana, najčešće usled gubitka humusa.
U Vojvodini, polovina zemljišta spada u klasu slabo humusnih zemljišta, dok druga polovina ima srednji sadržaj humusa. Ovo je alarmantno s obzirom na prirodni potencijal regiona. Profesor Danijel Jug govorio je o konzervacijskoj obradi zemljišta, koja se zasniva na primeni redukovanih zahvata obrade ili potpunom izostavljanju iste, čime se poboljšavaju fizička i biološka svojstva zemljišta.
Ovaj pristup smanjuje emisiju CO2 i povećava otpornost na sušu. Dr Vladan Ugrenović upozorio je na eroziju biodiverziteta, naglašavajući dramatičan pad insekata oprašivača, što može imati dugoročne negativne posledice na poljoprivrednu proizvodnju. Uvođenje polinatorskih traka na poljoprivredne površine može poboljšati biodiverzitet i funkcije ekosistema.
EIT Food, deo Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju, podržava prelazak poljoprivrednih gazdinstava na regenerativne prakse kako bi se ispunili ciljevi u vezi sa klimatskim promenama. Jelena Šmalc, rukovodilac govedarske farme, naglasila je važnost integracije stočarske i biljne proizvodnje kao ključnog faktora za održivi razvoj poljoprivrede. Predavanje profesora Dragana Žikića osvrnulo se na ekološke i ekonomske koristi regenerativne poljoprivrede, ukazujući na vezu između emisija gasova sa efektom staklene bašte i globalnog zagrevanja.
Prema podacima IPCC-a, poljoprivreda, šumarstvo i korišćenje zemljišta čine oko 24% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali nude i značajan potencijal za smanjenje emisija kroz vezivanje ugljenika. Profesor Žikić je istakao važnost praksi kao što su minimalna obrada zemljišta i korišćenje pokrovnih useva koje doprinose smanjenju emisija.
Drugog dana obuke, poljoprivrednici su imali priliku da posete kompaniju Geneza u Kanjiži, gde su se upoznali sa praksama regenerativne poljoprivrede koje ta kompanija primenjuje. Ove prakse uključuju vraćanje organske materije u zemljište, korišćenje mikrobioloških preparata i minimalnu obradu koja isključuje oranje. Proizvođači su mogli da vide pokrovne useve spanaća, uljanu repicu i ječam, koji se gaje bez upotrebe mineralnih đubriva.
Pored regenerativnih tehnika, predstavljene su i metode precizne poljoprivrede, uključujući upotrebu dronova za aplikaciju pesticida i robota za setvu i kontrolu korova. Ovaj pristup omogućava efikasnije korišćenje resursa i smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu.
Zaključno, regenerativna poljoprivreda predstavlja put ka održivoj poljoprivredi, koja može da pomogne u vraćanju ravnoteže u prirodne procese, poboljšanju plodnosti zemljišta i prilagođavanju na klimatske promene. Ove prakse ne samo da doprinose očuvanju prirodnih resursa, već i obezbeđuju bolju budućnost za poljoprivredne proizvođače i zajednice.
