Nikšić je grad koji čuva uspomene na svoje oriđinale, ljude koji su se isticali svojom dobrotom srca, humorom i bistrinama. Zahvaljujući trudu novinara Maksima Vujačića, njihove priče su zapisane u knjizi „Siluete nikšićkih oriđinala“. Među njima su Stevan Vuković – Zlatni, Milo Kotarac, Perko Zvicer zvani Pekeš, Danica Ždrale Brašnjarica, Petar Stolica, Milija Đurović Gatalo, Jovo Borozan zvani Džada, Ćale i drugi. Nikšićki oriđinali su se isticali po svojoj humanosti i pomaganju sirotinji, iako su sami živeli teško. Bili su omiljeni građani Nikšića sa ruba života. Perko Zvicer Pekeš je bio poznat po tome što je verovatno prvi ispalio metak na okupatorskog vojnika Italijana. Bio je interniran u albanski logor Klos, gde je pretrpeo torture od strane Italijana. Stevan Vuković Zlatni je bio oriđinal koji je svoje sugrađane nazivao Zlatni i imao je izuzetnu inteligenciju. Petar Stolica, koji je preživeo masakr ustaša u Koritskoj jami, je poslednje dane proveo u bolnici Brezovik zbog povreda koje je doživeo u nesreći. Milija Đurović Gatalo je bio visok starac iz jugoslovenskog zarobljeništva, koji je patio od manije gonjenja. Ovi oriđinali su često posećivali železničku stanicu u Nikšiću, gde su se okupljali i razgovarali sa putnicima i lokalnim stanovnicima. Lokomotiva „Ćira“ bi ih izmamila na peron, gde bi razgovarali i uživali u druženju. Vujačić ističe da su oriđinali činili posebnu atmosferu u gradu, doprinoseći boemskom štimungu i duhu Nikšića. Njihove priče su sada zabeležene u knjizi, čuvajući se od zaborava. Njihova humanost, humor i inteligencija su ostavili dubok trag u istoriji Nikšića, čime su postali neizostavan deo identiteta grada. Njihova sećanja i priče će zauvek ostati živi među stanovnicima Nikšića, kao deo nasleđa koje treba čuvati i negovati za buduće generacije.