Studija Instituta Ineos Oxford za antimikrobna istraživanja otkrila je da su divlje ptice koje žive u urbanim sredinama širom sveta pune bakterija otpornih na antibiotike. Izloženost bakterijama na deponijama i u zagađenim rekama može objasniti prisutnost opasnih bakterija među pticama koje žive u gradskim područjima. Urbane patke i vrane imaju veću sklonost prenošenju bakterija otpornih na antibiotike, što je rezultat prekomerne upotrebe antibiotika među ljudima i domaćim životinjama.
U 2019. godini, oko 4,95 miliona smrtnih slučajeva globalno bilo je povezano sa bakterijskom otpornošću na antimikrobne lekove, od čega je 1,27 miliona slučajeva direktno uzrokovano takvom otpornošću. Istraživači tvrde da divlje ptice koje se često pojavljuju u urbanim sredinama imaju bakterije koje su otporne na mnoge lekove.
Profesor Samjuel Šepard, sa Instituta Ineos Oxford za antimikrobna istraživanja, objasnio je da su geni kod bakterija prisutnih kod ptica odgovorni za otpornost na različite lekove koji bi se koristili za lečenje ljudskih infekcija. Ključna zabrinutost je mogućnost prenosa bakterija otpornih na antimikrobne lekove na ptice u zatočeništvu koje su namenjene za ljudsku ishranu, poput živine na farmama peradi.
Naučnici upozoravaju da ovi rezultati pokazuju potrebu za promišljenijim pristupom korištenja antibiotika kod ljudi i domaćih životinja kako bi se smanjio rizik od razvoja antimikrobne otpornosti. Prekomerna upotreba antibiotika u lečenju infekcija kod ljudi i domaćih životinja, kao i u uzgoju stoke može dovesti do stvaranja otpornih bakterija koje mogu preći na divlje ptice i dalje se širiti kroz ekosisteme.
Bakterijska otpornost na antibiotike predstavlja ozbiljan globalni zdravstveni problem, koji može dovesti do povećane smrtnosti i komplikacija kod infekcija koje su neizlečive zbog nedostatka efikasnih lekova. Potrebna je koordinirana akcija kako bi se smanjila upotreba antibiotika i sprečilo širenje bakterija otpornih na lekove u prirodi.
Institut Ineos Oxford za antimikrobna istraživanja nastavlja sa istraživanjem otpornosti na antibiotike kod divljih ptica i analizom potencijalnih rizika za populacije ptica i ljude. Studije poput ove pokazuju složenost problema antimikrobne otpornosti i značaj edukacije, svesti i odgovornog korištenja antibiotika u lečenju bolesti.
U zaključku, važno je da se javnost i naučna zajednica informišu o rizicima antibiotske rezistencije i preduzmu korake kako bi se smanjila upotreba antibiotika i promovisalo odgovorno lečenje infekcija. Sa adekvatnim merama predostrožnosti i saradnjom različitih sektora, moguće je suzbiti problem antimikrobne otpornosti i zaštititi zajednice i ekosisteme od opasnih bakterija koje su otporne na lekove.