Čovečanstvo se suočava s ozbiljnim problemom ekološke održivosti, s obzirom da smo već prvog dana avgusta potrošili godišnji budžet resursa planete. Istina je da ovo nije nov trend jer smo u poslednjih deset godina potrošili godišnji budžet pet meseci pre vremena, što nas navodi na razmišljanje o posledicama po buduće generacije.
Srbija je takođe na lošem glasu kada je u pitanju potrošnja resursa, s obzirom da bi planetu iscrplili već 23. maja 2024. godine ukoliko bi svi živeli kao stanovnici naše zemlje. To nas navodi na pitanje kako se računa Dan ekološkog duga i koliko je tačno uticajan na globalnu ekonomiju.
Činjenica je da se Dan ekološkog duga računa na osnovu ekološkog otiska svake zemlje, koji meri potražnju za resursima i biokapacitet planete. Globalno zagrevanje uzrokovano količinama ugljen dioksida u atmosferi predstavlja veliki problem, i smanjenje emisija tog gasa moglo bi pomaknuti Dan ekološkog duga. Zemlje poput SAD-a, Belgije, Francuske i Španije troše ogromne količine resursa, što doprinosi ranijem dolasku Dana ekološkog duga.
Katar, Luksemburg i Ujedinjeni Arapski Emirati su lideri po potrošnji resursa, dok se neke zemlje poput Kirgistana, Moldavije, Gvineje i Maroka ističu po štedljivijem pristupu. Indija ima najbolji ekološki otisak, s obzirom da godišnje troši manje od 1% resursa planete.
Kako bismo pomerili Dan ekološkog duga, potrebno je raditi na povećanju udela energetskih izvora s niskom emisijom CO2, smanjenju bacanja hrane, pošumljavanju tla i kreiranju održivih gradova. Skraćivanje radne nedelje, podsticanje „zelenog“ prevoza i promovisanje održivog načina života mogli bi značajno uticati na pomeranje ovog datuma.
Situacija sa Danom ekološkog duga zahteva hitne akcije i promene u našem načinu života i potrošnje resursa. Svi smo odgovorni za očuvanje planete i budućih generacija, te je važno da svako od nas preuzme odgovornost i doprinese održivijoj budućnosti.
