Rusija pretekla Ameriku po izvozu gasa u Evropu

Rusija je u maju pretekla Ameriku po količini izvezenog gasa u Evropu, piše „Fajnenšel tajms“. Ovo je prvi put nakon skoro dve godine da je Rusija pretekla Ameriku u izvozu gasa u Evropu, uprkos nastojanjima regiona da se oslobodi zavisnosti od fosilnih goriva.

Analitičar tržišta iz firme ICIS, Tom Marzek-Menser, izjavio je da je iznenađujuće videti da je uvoz ruskog gasa povećan u Evropu nakon svih napora da se smanji zavisnost od energenata iz te zemlje. Podseća se da je nakon početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine, Rusija smanjila isporuke gasa ka Evropi i da je region prekinuo sa uvozom ovog energenta. Tada je gas dopreman u specijalizovanim brodovima iz Amerike.

Amerika je u septembru 2022. godine pretekla Rusiju po količini izvezenog gasa u Evropu. Međutim, prema podacima ICIS-a, prošlog meseca ruski gas i isporuke tečnog gasa činile su 15 odsto od ukupnog izvoza u EU, Britaniju, Švajcarsku, Srbiju, BiH i Severnu Makedoniju. Isti podaci ukazuju i na to da je tečni gas iz Amerike činio 14 odsto u regionu, što je najniže od avgusta 2022. godine.

Ova situacija pokazuje da Rusija i dalje igra značajnu ulogu u snabdevanju Evrope gasom, uprkos naporima regiona da se oslobodi zavisnosti od ruskih energenata. Ovo može imati šire posledice na energetsku politiku Evrope i može otežati ostvarenje ciljeva o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Izvoz gasa iz Rusije u Evropu se smatra delom energetske politike Kremlja koja se koristi kao sredstvo geopolitičkog uticaja. Ova situacija takođe može povećati tenzije između Rusije i Zapada, posebno u kontekstu već postojećih sukoba i nesuglasica.

Važno je pratiti dalji razvoj situacije oko izvoza gasa u Evropu i kako će se ova dinamika odraziti na energetsku sigurnost regiona. S obzirom na sve veće izazove u vezi sa promenama klime i potrebom za prelaskom na čistije izvore energije, pitanje energetske politike i zavisnosti od fosilnih goriva je sve važnije.

Pojedini evropski lideri su već najavili ambiciozne planove za tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, ovi planovi mogu biti usporeni ili ugroženi ukoliko se zavisnost od fosilnih goriva, poput ruskog gasa, ne smanji.

Stoga, povećanje izvoza ruskog gasa u Evropu može izazvati zabrinutost među onima koji se zalažu za tranziciju ka čistijoj energiji i moglo bi dovesti do promena u energetskim strategijama regiona.

Činjenica da je Rusija pretekla Ameriku po izvozu gasa u Evropu ukazuje na kompleksnost energetske politike i snažne veze između energetike i geopolitike. Pitanje energetske sigurnosti i diversifikacije izvora energije postaje sve važnije, posebno u kontekstu globalnih izazova kao što su klimatske promene i potreba za održivim energetskim rešenjima.

U svetlu ovih dešavanja, evropski lideri i stručnjaci iz oblasti energetike će morati pažljivo razmotriti strategije snabdevanja energijom i razviti održive modele za budućnost. Očekuje se da će se diskusije o energetskoj politici intenzivirati i da će biti neophodno doneti odluke koje će odgovoriti na izazove pred kojima se Evropa trenutno nalazi.