Tim astronoma je 16. aprila 2025. godine objavio značajno otkriće tokom proučavanja planete K2-18b, koja se nalazi oko 120 svetlosnih godina od Zemlje. Ova planeta je privukla pažnju naučnika zbog prisustva atmosferskog gasa dimetil sulfida (DMS), koji se na Zemlji u velikim količinama proizvodi od strane živih organizama, što može ukazivati na mogućnost postojanja života.
U aprilu 2024. godine, svemirski teleskop „Džejms Veb“ (JWST) je posmatrao planetu K2-18b dok je prolazila ispred svoje zvezde. Tokom tog događaja, svetlost zvezde je prolazila kroz atmosferu planete, omogućavajući astronomima da analiziraju njene molekule. Poredeći dobijene podatke sa očekivanim molekulima, tim je zaključio da je prisustvo DMS-a vrlo verovatno.
K2-18b je prva planeta u 18. sistemu otkrivenom misijom NASA „Kepler, K2“. Ova planeta je značajno veća od Zemlje, sa masom osam puta većom i zapreminom 18 puta većom od naše planete. Astronomi smatraju da bi mogla biti manja verzija Neptuna, poznata kao mini-Neptun, ili kamenita planeta sa ogromnom vodoničnom atmosferom.
Jedna od zanimljivih teorija o ovoj planeti je da bi mogla biti „hiseanski svet“, što označava planetu sa dubokim okeanima i izuzetno gustim vodoničnim atmosferama. Ovi svetovi bi mogli imati okeane dublje od onih na Zemlji, ali bez kontinenata. Iako astronomi još uvek istražuju mogućnost postojanja hiseanskih svetova, modeli koje su razvili podudaraju se s podacima dobijenim iz posmatranja K2-18b.
U 2023. godini, tim pod vođstvom Nika Madhusudana sa Univerziteta u Kembridžu prvi put je proučavao atmosferu K2-18b putem infracrvene kamere JWST-a. Tada su otkrili prisustvo ugljen-monoksida i metana, ali i signal koji je ukazivao na moguće prisustvo DMS-a. Ova informacija postala je još uzbudljivija kada su novi podaci, objavljeni 2025. godine, potvrdili prisustvo DMS-a ili sličnog molekula, što dodatno podržava hipotezu o mogućem životu.
Međutim, naučnici su oprezni u svojim procenama. Da bi se potvrdila prisutnost DMS-a, potrebno je dodatno istraživanje i potvrda da li je signal zaista potekao od ovog gasa. Takođe, važno je proveriti da li K2-18b ima okean ispod svoje atmosfere, što bi bio ključni uslov za postojanje života. Postavljaju se i druga pitanja, kao što su da li DMS zaista ukazuje na život ili postoje drugi nebiološki izvori ovog gasa.
Naučnici širom sveta već analiziraju rezultate i rade na novim testovima kako bi potvrdili ili opovrgli ovu hipotezu. U budućnosti, K2-18b će biti važna meta za JWST, a astronomi planiraju da posmatraju druge potencijalne hiseanske svetove u potrazi za sličnim signalima.
Ovo otkriće otvara nova vrata za istraživanje vanzemaljskog života i fascinantnu mogućnost da je tim možda otkrio gasove koji emituju vanzemaljski ekosistemi. Iako su neki od zaključaka još privremeni i podložni daljem istraživanju, samo postojanje mogućnosti da postoji život na drugoj planeti predstavlja izazov za naučnike i astrobiologe. Za sada, K2-18b ostaje predmet intenzivnog istraživanja i nade da će buduće studije doneti više informacija o ovoj intrigantnoj egzoplaneti.
