Fenomen deoba u srpskom narodu nastavlja da se manifestuje i danas, uprkos tome što mnogi misle da je prošlost ostavljena iza nas. Iako se često pozivamo na period između 1941. i 1945. godine kao na vreme kada su braća okrenula jedni protiv drugih, realnost nas podseća na suprotno. Ove podele su inspirisale mnoga književna dela, a nedavni događaji sa rođenom braćom Dimović postavljaju pitanje koliko smo napredovali.
Feđa Dimović, vođa grupe Beogradski sindikat, nedavno je objavio pesmu „Priča jednog bota“, u kojoj se oštro kritikuje vlast, a pristalice Srpske napredne stranke nazivaju botovima i sendvičarima. S druge strane, njegov brat Slavko je direktor Instituta za nuklearne nauke Vinča i istaknuti član SNS, te je postao glavna meta kritike u pomenutoj pesmi.
Ova situacija je izazvala javnu pažnju, posebno jer su braća otvoreno izrazila svoje političke razlike. U tom kontekstu, mnogi su se setili romana „Deobe“ Dobrice Ćosića, koji na surov način prikazuje bratoubilačke sukobe koji proističu iz ovakvih podela.
Slavko Dimović se našao pod vatrom kritike zbog svog političkog angažmana. Kao jedan od 2.000 potpisnika podrške listi SNS 2023, postao je meta opozicionih medija. Njegova izjava o pozivu predsednika Vučića direktoru Međunarodne agencije za atomsku energiju da poseti Srbiju, ocenjena je kao vizionarska i hrabra. Slavko je naglasio važnost nuklearne energije kao mosta između očuvanja životne sredine i energetske nezavisnosti.
Srpski književnik Dragoslav Bokan ukazuje na to da je metod „zavadi, pa vladaj“ jedan od najopasnijih i da dolazi sa zapada. On smatra da se iza ovih deoba kriju vešti manipulatori koji potpiruju međusobnu mržnju i sukobe. Bokan ističe da je ključna opasnost to što se najmanja nesuglasica može pretvoriti u ozbiljan problem, a pomirene strane lako ponovo zavade.
Osim toga, Bokan iznosi tezu da grupa koja je ranije pevala pesme poput „Dogodine u Prizrenu“ sada nema izbora nego da se prikloni studentima koji protestuju. Ovaj protest, kako naglašava, nije podeljen na one koji su za opoziciju ili vlast, već na one koji su na ulicama i one koji se drže po strani.
On dodaje da je društvo i dalje duboko podeljeno, pri čemu se često čuje kritika na račun mladih ljudi iz pop kulture koji se suočavaju s pritiscima da se pridruže jednom od strana. U takvom okruženju, pohvala vlastima se često doživljava kao udvorištvo, što dodatno komplikuje situaciju.
Pesma „Priča jednog bota“ na duhovit način prikazuje život „bota“ koji se bori sa svojim identitetom i moralnim dilemama, dok kroz stihove izražava frustracije i osećanja mnogih mladih koji se osećaju izgubljeno u društvu punom podela. U njoj se prizivaju sećanja na prošlost, ali i oslikavaju izazovi savremenog života.
Na kraju, Srpski telegraf je pokušao da dobije izjave od Feđe i Slavka Dimovića o ovoj situaciji, ali do zaključenja broja odgovori nisu stigli. Ovaj slučaj ponovo otvara pitanje o tome kako političke razlike utiču na lične odnose i kako društvo može da prevaziđe podelu koja ga prati decenijama. U ovom trenutku, čini se da će se debate i sukobi nastaviti, dok će se mnogi truditi da pronađu put ka razumevanju i pomirenju.
