Prema nedavno objavljenom Izvještaju o Evropskom stanju klime za 2023. godinu, prošla godina je bila druga najtoplija u istoriji Evrope. Temperature su bile iznad prosjeka većinu godine, sa rekordno visokim temperaturama zabilježenim tokom septembra. Zima i jesen su takođe bile među najtoplijima ikada zabilježenima. Također, primećen je trend povećanja broja dana sa jakim toplotnim stresom širom Evrope, sa 2023. godinom koja je zabilježila rekordan broj dana sa ekstremnim toplotnim stresom.
Što se tiče opasnosti od požara, Evropa je tokom većeg dela godine bila izložena iznadprosečnoj opasnosti. Posebno visok nivo opasnosti od požara primećen je u sjevernoj Evropi početkom ljeta, kao i kasnije tokom sezone požara u jugozapadnoj Evropi. U 2023. godini, zabilježen je četvrti najveći broj spaljenih hektara površine u Evropskoj uniji, sa ukupno oko 500.000 hektara.
Što se tiče padavina u 2023. godini, one su bile iznad proseka za referentni period od 1991-2020. Međutim, površinska vlažnost zemljišta je bila ispod proseka, što je ukazalo na nastavak trenda ka uslovima sušnijim od proseka u Evropi u poslednjih 20 godina.
Ovi podaci su alarmantni i ukazuju na sve veći uticaj klimatskih promena na Evropu. Visoke temperature, ekstremni toplotni stres i povećana opasnost od požara samo su neki od problema s kojima se kontinent suočava. Klimatske promene ne samo da utiču na životnu sredinu i prirodu, već i na ekonomiju, poljoprivredu i društvo u celini.
Efekti klimatskih promena već su primećeni širom sveta, a Evropa nije izuzetak. Suše, poplave, ekstremne vrućine i uragani sve su češći i intenzivniji, uzrokujući velike materijalne štete i ljudske gubitke. Ovi događaji takođe imaju ozbiljne posledice po biljni i životinjski svet, uzrokujući gubitak biodiverziteta i uništavanje ekosistema.
Da bi se smanjili negativni efekti klimatskih promena, neophodno je hitno preduzeti akciju na globalnom nivou. Smanjenje emisija gasova staklene bašte, prelazak na obnovljive izvore energije, zaštita šuma i očuvanje prirodnih staništa ključni su koraci ka očuvanju planete za buduće generacije.
Evropska Unija prepoznala je hitnost problema klimatskih promena, te je postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija gasova staklene bašte i prelazak na čistu energiju. Poboljšanje energetske efikasnosti, podrška obnovljivim izvorima energije i smanjenje zagađenja ključni su prioriteti u ovoj borbi.
Klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova sa kojima se čovečanstvo suočava danas. Odgovornost je na svima nama da preduzmemo akciju i sačuvamo planetu za buduće generacije. Svako može doprineti borbi protiv klimatskih promena, bilo kroz promenu ličnih navika, podršku ekološkim inicijativama ili kroz politički angažman.
Uz zajednički napor i solidarnost, možemo zaustaviti negativne trendove i stvoriti održivu budućnost za sve. Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju i angažman svakog pojedinca i zajednice. Vreme za delovanje je sada, jer budućnost naše planete zavisi od nas.
