Prema najnovijim podacima sindikata levičarske sindikalne asocijacije (CGIL), oko 5,7 miliona Italijana zarađuje manje od 11.000 evra bruto godišnje. Prosečan nacionalni prihod italijanskih domaćinstva u 2022. godini iznosi 31.500 evra bruto, što je daleko manje u poređenju sa Nemačkom (45.500) i Francuskom (41.700), navodi se u saopštenju CGIL koje prenosi ANSA.
Visoka stopa nevoljnih radnika sa skraćenim radnim vremenom (57,9 odsto) i visoka stopa zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima (16,9 odsto) sa velikim radnim diskontinuitetom, uticali su na niska primanja u Italiji. CGIL ističe da je stopa angažovanja nedobrovoljnih radnika sa skraćenim radnim vremenom najviša u evrozoni.
Ovo razotkriva duboki jaz u socijalno-ekonomskoj strukturi Italije u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Nizak i neujednačen prihod stavlja pritisak na italijanske domaćinstva, pogotovo na one sa nižim prihodima.
Situacija je još alarmantnija jer su Italijani suočeni sa visokom inflacijom i rastućim troškovima života koji dodatno opterećuju njihov budžet. Smanjenje kupovne moći zbog niskih primanja može dovesti do daljeg pogoršanja kvaliteta života i ekonomske nejednakosti u zemlji.
Ova analiza ukazuje na potrebu za hitnom reformom sistema rada i socijalne politike u Italiji. Trebalo bi pronaći efikasne mere koje će osigurati pravedniju raspodelu prihoda i pružiti podršku radnicima sa niskim primanjima. Poboljšanje uslova rada i obezbeđivanje stabilnijih i bolje plaćenih poslova ključno je za smanjenje siromaštva i nejednakosti u zemlji.
Vlada Italije treba da preduzme konkretne korake kako bi poboljšala situaciju radnika sa niskim primanjima i poboljšala opštu socijalno-ekonomsku strukturu zemlje. Smanjenje nezaposlenosti, povećanje plata i obezbeđivanje adekvatnih socijalnih beneficija mogu pomoći u poboljšanju životnih uslova građana i podsticati ekonomski rast u zemlji.
Potrebno je da sindikati, organizacije civilnog društva i političari sarađuju kako bi pronašli održiva rešenja za probleme niskih primanja i radne eksploatacije u Italiji. Solidarnost i socijalna pravda trebaju biti osnovne vrednosti na kojima se gradi bolja budućnost za sve građane zemlje.
U današnjem globalnom ekonomskom okruženju, podizanje standarda života i radnih uslova radnika postaje sve važnije. Italija, kao članica Evropske unije, treba da uskladi svoje politike sa evropskim standardima i osigura da radnici dobijaju pravednu zaradu za svoj rad.
Niska primanja i radna eksploatacija ne smeju biti tolerisani u modernom društvu. Svaki radnik zaslužuje pristojne uslove rada i pravednu nadoknadu za uloženi trud. Italija treba da preuzme odgovornost za zaštitu prava radnika i osiguranje socijalne pravde u zemlji.
Nadamo se da će ova analiza podstaći vladu i društvene aktere u Italiji da preduzmu konkretne korake ka poboljšanju radnih i životnih uslova građana. Samo zajedničkim naporima i saradnjom možemo ostvariti pozitivne promene i stvoriti pravednije i održivije društvo za sve.
