Tim astrofizičara, predvođen profesorom Niku Madusudhanom sa Univerziteta u Kembridžu, otkrio je hemijske tragove na planeti K2-18 b, koja se nalazi 124 svetlosne godine od Zemlje. Ova planeta je nedavno postala predmet intenzivnog istraživanja zbog mogućnosti da sadrži elemente koji ukazuju na biološku aktivnost. Posmatranja su pokazala prisustvo dimetil-sulfida (DMS) i dimetil-disulfida (DMDS), jedinjenja koja na Zemlji nastaju isključivo kao produkti živih organizama. Ovaj pronalazak bi mogao biti „prelomna tačka“ u potrazi za vanzemaljskim životom.
Iako otkriće ovih hemijskih jedinjenja ne predstavlja konačan dokaz postojanja života izvan Zemlje, astronomi smatraju da je ovo značajan korak ka odgovoru na pitanje da li smo sami u svemiru. „Ovo je najjači trag do sada koji ukazuje na biološku aktivnost van Sunčevog sistema“, izjavio je Madusudhan. Ipak, naučnici su oprezni i naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima kako bi se potvrdila tačnost ovih rezultata.
K2-18 b se nalazi u sazvežđu Lava i skoro je devet puta masivnija od Zemlje, kao i 2,6 puta veća. Ona se nalazi unutar nastanjive zone svoje zvezde, što je čini potencijalno pogodnom za život. Kada je 2019. godine teleskop Habl otkrio vodenu paru u njenoj atmosferi, K2-18 b je proklamovana kao „najnaseljiviji poznati svet“ van Sunčevog sistema. Međutim, kasnija posmatranja su pokazala da je trag vode zapravo metan.
Tokom najnovijih istraživanja, otkriveno je da su koncentracije DMS-a i DMDS-a na K2-18 b čak hiljadama puta veće nego na Zemlji. Ova merenja imaju „tri sigma“ nivo statističke značajnosti, što ukazuje na veoma malu verovatnoću da su rezultati slučajni. Madusudhan je istakao da ne postoji poznat nebiološki proces koji bi mogao da objasni prisustvo ovih molekula, ali skeptici ukazuju na to da postoje i alternative koje bi mogle objasniti njihovo prisustvo.
Jedan od ključnih izazova u utvrđivanju pravog porekla DMS-a i DMDS-a na K2-18 b je to što se uslovi na ovoj planeti još uvek raspravljaju. Neki naučnici veruju da bi K2-18 b mogla biti gasoviti džin ili planeta sa okeanima od magme, dok drugi smatraju da bi mogla imati dubok okean vode. Postavlja se i pitanje kako su molekuli DMS-a mogli da dođu na planetu — da li putem kometa ili kao rezultat hidrotermalnih izvora ili vulkanske aktivnosti.
Dr. Nora Hani, hemičarka sa Instituta za fiziku Univerziteta u Bernu, naglašava da je život samo jedna od mogućnosti i da bi trebalo isključiti sve druge pre nego što se donesu zaključci o njegovom postojanju. Neki stručnjaci veruju da posmatranje atmosfere planeta možda nikada neće dati konačan dokaz za postojanje života. Na primer, dr. Karolin Morli sa Univerziteta u Teksasu smatra da bi tehno-signali, poput presretnutih poruka napredne civilizacije, mogli biti uverljiviji dokazi.
U ovom trenutku, K2-18 b ostaje predmet rasprave i istraživanja, a istraživači se nadaju da će buduće misije i posmatranja pružiti dodatne informacije o mogućim uslovima za život na ovoj planeti. Dok su neka pitanja ostala neodgovorena, Madusudhan ističe da je važno nastaviti istraživanja, jer se zakoni biologije možda primenjuju širom svemira. Na kraju, otkrića poput ovog predstavljaju značajan napredak u razumevanju potencijala života izvan Zemlje.
